Дело

Б У Е Н А 25 Ја не спремам сто нздашнн, Нит’ колевку чеду драгом. џ ** т х Нит' невестм небо њено, V Већ ја спремам младом снагом ► Ковчег себн за пут страшни, Када Богу будем крено. Carpintero, carpintero Onde vas eon-estas tablas? За то време, мушки су читали у побочној соби псалме; снаје и друга кућна чељад послуживаху госте вином куваним са жуманцетом и колачима „купетас“. Сараф Хајим иђаше од једног до другог, поздрављаше угледније и дариваше сиромашније. Овај обичај, у циљу да подсети за живота на смрт и таштину живота, повратио је међ браћом ранију усрдност и пробудио у многим срцима жељу за миром и слогом. Наврши се бројање седам седмица, и наступи празиик примања закона и свадбе његове са јеврејским народом: „Шевуот“. У очи тог празника, подови и столови свију синагога беху сјајно опрани и изрибани; зидови искићени венцима од ружа и удљика, што су плеле девојке, а пред олтаром стајаху, у сребрним ибрицима, високи бели кринови. Празне, оне су изгледале као станови за анђелска бића, а улазећи у њих, измамљиваху нам истински усклик, исписан на вратима њиховог трема: „Како су дивни шатори твоји, о Јакове!“ За вечеру „Шевуота“ све домаћице беху умесиле медене колаче у шарама библиских збића. На сам дан „Шевуота11, народ се у храму веселио, бацајући окруњене руже на „Сефариме“, и шкропећи из флаша ђулс и друге мирисаве водице на носаче и прагиоце Закона, који певаху тропар тога дана, заносни поклич Соломонов: „Изиђите и видите, кћери Сионске, краља Соломона, у опреми што му је мајка опремила на дан његове свадбе, и радости срца његовог11. Напољу око цркве, на прозорима, беху се слегле све девојке из махале, јер њима није дозвољено да посећују цркву за време службе, и оне слућаху више но они унутра, да је слив вере и љубави највише блаженство на земљи. У пркос обиљу цвећа и ружа, весеље у храму није ове године ишло од срца. Неслога и срдња, и ако придушене, тињаху још... Дође лето. Дани почеше бивати топлији, послови слабији а људи зловољнији. И човек никад није незадовољнији с дру-