Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 281 рили, очекивао поред Лизине наслоњаче старчев излазак. Он беше, очевидно, од најпростијих монаха, то јест од простог реда, са крфушним, чврсгим и непомерним погледом на свет, али испуњен вером и на свој начин упоран. Он се представи да је од некуд са далеког севера, из Обдорска, од светог Силвестра, из је^аг^сиромашног манастира са свега девет монаха. Старац га благослови и позва га да сврати код њега у ћелију, кад му буде по вољи. — Како се усуђујете ви чинити такве ствари? — запита наједаред монах старца, убедљиво и свечано указујући на Lise. Он имађаше на уму њено „исцељење“. — О томе је, наравно, још рано говорити. Одлакшање још није потпуно излечење, а могло је наступити и из других узрока. Но ако је шта и било, онда ничијом другом силом, осим Божјим извољењем. Све је од Бога. Посетите ме, оче, — додаде он монаху, — јер ја не могу сваки пут; болестан сам и знам да су дани моји избројани. — О, не, не, Бог нам вас неће одузети, ви ћете проживети још дуго, дуго, — викну мама. — А и од чега ви болујете? Ви изгледате тако здрав, весео, срећан. — Мени је данас необично лакше, но ја већ знам, да је то само за тренутак. Ја своју болест сада тачно знам. А што вам ја изгледам тако весео, ви ме никад и ничим нисте могли толико обрадовати, него учинивши ми такву примедбу. Јер за срећу су људи створени, и ко је потпуно срећан, тај је збиља удостојен да каже себи: „ Ја сам испунио завет Божији на овој земљи“. Сви праведници, сви свети, сви свети мученици били су сви срећни. — О, како ви говорите, какве смеле и узвишене речи, викну мама. — Ви рекнете па као да скроз прободете. А међу тим срећа, срећа — где је она ? Ко може рећи за себе да је срећан? О, кад сте већ били тако добри па сте нас пустили, да вас данас још једаред видимо, онда саслушајте све, што вам прошли пут нисам изговорила до краја, нисам смела казати све, од чега ја тако патим, и то тако одавна, одавна! Ја патим, опростите ми, ја патњм... И она у некаквом ватреном немирном осећању склопи пред њим руке. — Од чега управо? — Ја патим од... неверовања... — Од неверовања у Бога ?