Дело

280 д :: л о Аљоши и пружајући му своју руку, дивно обучену у рукавице. Старац се осврну и наједаред пажљиво погледа у Аљошу. Овај се приближи к Лизи и некако чудновато и невешто се смешећи, пружи и њој руку. Lise се уозбиљи. Катарина Ивановна вам шиље преко мене ево ово, даде му она једно писамце. — Она вас нарочито моли, да свратите код ње, али што пре, што пре, и да је не варате, него да неизоставно дођете. Она мене моли да дођем? К њој... мене... А што? са дубоким чуђењем промрмља Аљоша. Лице његово дође наједаред сасвим забринуто. — О, то је све због Димитрија Фјодоровића и... и свих тих последњих догађаја, — летимице објасни мама. — Катарина Ивановна се сад зауставила на једној одлуци... но ради тога јој је потребно да се с вама види... зашто? Наравно, ја не знам, но она је молила да што пре дођете. И ви ћете то учинити, јамачно ћете учинити, ту чак хришћанско осећање налаже. — Ја сам је видео свега само једанпут, — настављаше Алексије још непрестано онако исто збуњен. О, то је тако зисоко, тако непостижно биће!... Већ само због својих патњи... Замислите само, шта је она издржала, шта она сад подноси, и замислите шта је још чека... све је то страшно, страшно! — Добро, доћи ћу, — одлучи Аљоша, прелетевши погледом кратко и загонетно нисамце, у ком не беше никаквог објашњења, осим убедљиве молбе да дође. Ах, како ће то бити мило и великолепно од вас, викну Lise, одушевивши се наједаред сва. — А ја кажем мами: он нипошто неће доћи, он се у манастиру спасава. Ах, какав сте ви диван! Та ја сам увек мислила да сте ви диван, ето шта ми је пријатно да вам сад кажем! Lise! — убедљиво проговори мама, али се оног тренутка и сама насмеја. Ви сте и нас заборавили, Алексије Фјодоровићу, баш никако нећете да долазите код нас: а међутим Lise ми је двапут говорила, да је њој само са вама добро. Аљоша диже оборене очи, опет наједаред поцрвене и опет се наједаред насмеја, не знајући ни сам чему. У осталом, старац већ није мотрио на њега. Он ступи у разговор са дошљаком монахом, који је, као што смо већ гово-