Дело

БРАЋА КАРАМЛЗОВИ 279 нежну рцену... — не договори она од узбуђења. — О, ја разумем, да ва£ воли. прост народ, ја и сама волим народ, ја желим да га всМим, а и како да човек не воли народ, наш дивни, у свом величанству простодушни руски народ! — Како здравље ваше кћери? Ви сте опет зажелели да са дфом^говорите ? — О, ја сам јако молила, ја сам преклињала, ја сам готова била да клекнем и да клечим макар три дана пред вашим прозорима, док ме не бисте пустили унутра. Ми смо дошле код вас, велики излечитељу, да вам искажемо своју усхићену благодарност. Та ви сте моју Лизу излечили, излечили сте је сасвим, а чиме? — тиме, што сте се у четвртак помолили Богу над њом, што сте метнули на њу ваше руке. Ми смо се журиле да изљубимо те руке, да излијемо наша осећања и наше страхопоштовање! — Како то излечио? Па она још непрестано у наслоњачи лежи? — Али ноћне су грознице сасвим исчезле, ево већ два дана, од самог четвртка, — нервозно се пожури дама. — И не само то: ноге су јој ојачале. Лутрос је устала здрава, спавала је сву ноћ, погледајте како је румена, како јој се сијају очице. Пре је непрестано плакала, а сад се смеје, весела је, радосна. Данас је неизоставно захтевала, да је дигнемо на ноге, да стоји, па је читав минут престојала сама, без икакве потпоре. Она се клади са мном, да ће кроз две недеље кадрил играти. Ја сам звала овдашњег доктора Херценштубе; он слеже раменима и вели: чудим се, не знам шта да мислим. И ви хоћете да вам не досађујемо, да не летимо овамо, да вам се не захваљујемо ? Lise, та захвали се, захвали се! Умиљато, насмејано лице Лизино наједаред као да се уозбиљи, она се диже у наслоњачи, колико је могла, па, гледајући у старца, скрсти пред њим своје ручице, али не издржа и наједаред се засмеја... — То се ја њему, њему! — указа она на Аљошу, детињасто се љутећи на себе, што није издржала и што се засмејала. Ко би погледао на Аљошу, који стајаше на један корак иза старца, тај би приметио на његовом лицу црвен, која у тренутку прели његове образе. Очи му севнуше и погледаше у земљу. — Она има за вас, Алексије Фјодоровићу, једну поруку... Како сте ми, — настављаше мајка, обраћајући се наједаред