Дело

278 Д Е Л 0 се кајеш, онда и волиш. А ако будеш волела, онда си већ Божија ... Љубављу се све искупљује, све се спасава. Та кад сам се ја, такав. исти грешник као и ти, обрадовао твом кајању и пожалио те, колико ли ће се већма обрадовати Бог. Љубав је тако неоцењиво благо, да њоме сав свет купити можеш, и не само своје, негојош и туђе грехе можеш искупити. Иди и не бој се. Он је прекрсти три пут, скиде са свога врата иконицу њ метну је на њу. Она му се ћутећки поклони до земље. Он устаде и весело погледа на једну здраву жену са одојчетом на рукама. — Из Вишегбрја, мили. — Ипак шест врста одавде, с детенцетом си се мучила. Шта хоћеш ? — Дошла сам тебе да видим. Ја сам долазила до тебе, зар си заборавио? Слабо ти је памћење, кад си ме већ заборавио. Код нас тамо рекоше, да си оболео. Дед, рекох, идем баш да га видим сама: и ево видим те. Ко каже да си болестан? Још ћеш. двадесет година проживети, веруј ми, Бог ти помогао! Зар се мало њих за тебе Богу моле, па зар= ти да болујеш ? — Хвала ти, мила, на свему. — Него, кад сам већ ту, имала бих малу молбу: ево ти шездесет копејака, подај их, мили мој,. таквој, која је од мене сиромашнија. Пођох овамо, па мислим: а боље да дам преко њега, он ће боље знати, којој ће дати., — Хвала, мила моја, хвала, добра жено. Волим те. Сигурно* ћу учинити. Је л’ ти то девојчида на рукама ? — Девојчица, светлости наша,. Лизавета. — Некз вас Бог обадве благослови, и тебе, и младенца Лизавету. Развеселила си ми моје срце, снахо. Збогом, миле моје, збогом, драге, љубезне. Он их све благослови и дубоко се свима поклони. IVIV Маловерна дама. Дама спахиница, што беше дошла, гледајући на сав призор разговора са простим светом и на благосиљање, пролеваше тихе сузе и брисаше их рупцем. То беше врло осетљива светска дама и са наклоностима, у многоме збиља добрима. Кад старац приђе^ напослетку, и к њој, она га предусрете усхићено: Ја сам толико, толико добила, гледајући на ту милу њ