Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 285 хотна. ЈЂубав сањалачка чезне за брзим подвигом, који се брзо задовољи и чезне за тим, да је сви посматрају. Ту збиља долази д®тЛе, да неки чак и живот жртвују, само да ствар не траје дугр, него да се што брже сврши, као на позорници, и да га св'и .гледају и хвале. А љубав делатна — то је посао и издр^фдабст, а за неке је она просто читава наука. Но унапред вам кажем, да у оном истом тренутку, када са ужасом будете гледали на то, да, крај свих ваших напора, ви не само да се нисте приближили к циљу, него чак као да сте се од њега удаљили, — у том истом тренутку, ја вам то унапред велим, ви ћете наједаред достићи своју сврху и угледаћете јасно над собом чудотворну силу Божију, који вас је све време волео и све вас време тајанствено руководио. Опростите, што не могу с вама остати даље, чекају ме. До виђења. Дама плакаше. — Lise, Lise, та благословите је, благословите је! — трже се она наједаред. А њу не вреди ни волети. Ја сам видео, како је она све време била раскалашна, — шаљиво изговори старац. — А што. сте се ви све време смејали Алексију? А Lise се збиља све време занимала таквим несташлуком. Она је већ одавно, још последњег пута, приметила, да се Аљоша збуњује пред њом и труди се да не гледа на њу, и ето то ју је страшно почело забављати. Она је пажљиво чекала и хватала његов поглед: не могући издржати њен поглед, упорно на њега устремљен, Аљоша би мало мало па тек наједаред, неодољивом силом, и сам погледао на њу, а она би се одмах смејала триумфујућим смехом њему право у очи. Аљоша се збуњивао и једио још већма. Напослетку се сасвим од ње окрену и сакри иза старчевих леђа. После неколико тренутака он се опет, вучен оном истом, неодољивом силом, окрену, да види, гледа ли она на њега или не, — па опази, да Lise, искрививши се и скоро сасвим испавши из наслоњаче, погледаше на њега са стране и чекаше из све снаге, кад ће он њу погледати; а ухвативши његов поглед, она се тако засмеја, да чак ни старац не издржа: — А што ви њега, неваљалице, тако срамотите? Lise наједаред, сасвим неочекивано, поцрвене, севну очима, лице јој дође страшно озбиљно, и она са ватреном, негодујућом тужбом наједаред поче говорити брзо, нервозно: — А шта је он све заборавио ?■ Он је мене, док сам била