Дело

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 295 о еволуцији и прогресу, дају масу материјала за ову тезу о песимизму и оптимизму. Писац међутим није запазио основне, карактерне црте проблема. Он није обухватио проблем у свој његовој ширини и дубини и, пошто је у своме резоновању дошао до извезне тачке, он није умео ићи даље и проблем му се целом јед^м^траном измигољио. Отуд долази то, да код писца нема ни довољно материјала ни његовог правилног распореда и системе (местимично се добија утисак да није знао шта и о чему има да говори); да он у целој једној, и то већој половини књиге о песимизму, излаже методе, форме и системе разних социолога; и, да се и после ове књиге не може добити јасна и садржајна представа о тим двама противположеним гледиштима на социални свет. Осећа се оскудица једног замашнијег потеза код основних тачака овог проблема. — С једне стране то а с друге врло мршава социолошка литература (ни најглавнији представници социологије нису сви заступљени) и исцрпљивање једног социолошког проблема у излагању философских и политичко-философских праваца, сачињавају приметно слабу страну ове књиге. Али све то само са строго научног гледишта. Иначе, кад се има на уму да је ово студентска расправа спремана за један студентски конкурс, онда се мора рећи да је књига врло добра. Њезин писац има несумњиво разборит и ведар критички дух и довољно сталожене, ако не социолошке а оно социално-философске културе. И нама Србима може само бити пријатно, што се на једном туђем Универзитету, међу толиким женевским студентима, нашла само тројица да спреме за конкурс ову тезу и што је између те тројице баш Србин однео једину награду. Ж. Јовановић.