Дело

294 Д Е Л 0 слабије и они који су мање способни подлежу; Штирнер објављује борбу нашег ј а против човека, против друштва, против удружења егоиста. Дарвин узима за основу биолошке законе и тврди да индивидуа пропада и триумфује уприроди; Штирнер жртвује све нашем ј а и допушта му сва средства за задовољење својих егоистичких интереса. Дарвин допушта у социалном животу, власт јачега; Штирнер власт онога ја. Дарвин, најзад, води научном оптимизму, Штирнер анархистичком песимизму“. А главне идеје којима Маркс побија и социални дарвинизам и Штирнеров индивидуализам — егоизам, идеје које писац усваја без резерве, јесу следећи три: 1) закон сувишног рада одвојеног од капитала, који објашњава нагомилавање приватне својине и експлоатацију коју врше купци над продавцима радне снаге. 2) Економски феномени су основа свима осталим феноменима социалног живота. 3) Борба класа, коју је открила радничка класа и којом ће се она користити све док не створи једну класу једнаких. III У трећем и последњем делу писац излаже неколике социолошке правце у Француској, Немзчкој, А.мерици и Енглеској (талијански социолози нису заступљени). Писац је без сумње имао намеру да бар у овом делу књиге даде места чисто социолошким представницима песимизма и оптимизма. Иначе се не би дало разумети, зашто ће му преглед социолошких система у књизи која говори о песимизму — оптимизму. Али ако је ову намеру имао, он је није и извео. Лер у целом овом делу — који заузима више од половине целе књиге — или се песимизам и оптимизам местимично и више >згред помињу или се не помињу никако. У место тога излажу се методе, форме и системе појединих социолога. И у том излагању, писац се нехотице дотиче оне прве врсте песимизма — оптимизма износећи гледиште појединих писаца на будућност социологије и пут којим ће она ићи. Овај проблем о песимизму и оптимизму у социологији, врло је и важан и интересантан. Јер се, у извесном практичном смислу, нарочито у практичпој и реформистичкој социологији, све своди на питање какви су основн социалног живота, како се развија ово друштво и чему води сав тај развитак. Готово сав динамички део социологије а нарочито теорије