Дело

298 Д Е Л 0 како Србија тобож напушта правни терен. Ми идемо још један корак даље и отворено тврдимо, да he Бугарска бити та, која не води рачуна о праву, ако буде остала и даље при тражењу да се уговор дословце испуни. Јер, несумњива је ствар, да су нове чињенице измениле услове и претпоставке уговора. Две од тих чињеница су ноторне и о њима не може бити више дискусије. Прво, Бугарска се обавезала да пошље 100.000 људи на македонско бојиште. Ту обавезу Бугарска је примила уговором од 19. јуна 1912. Под претпоставком такве кооперације извршена је и подела сфера. Међутим, на три недеље пред мобилизацију, 23. августа прошле године, бугарски генералштаб тражи од Србије да се Бугарска ослободи те обавезе! Српска влада није имала материјално времена да понова дискутује о војној кооперацији и подели ториторија према тој кооперацији, па је пристала на тражену измену и у место бугарских пукова упутила велику већину својих пукова у Македонију. То је први правни основ за ревизију уговора. Други основ је у војној помоћи Србије при опсади и освојењу Једрена, која помоћ није била уговором предвиђена1. И према томе, кад би Бугарска игнорисала те чињенице, које Међународно Право сматра као довољан разлог за ревизију уговора, онда би у ствари она газила уговор и чинила једну противправну радњу. Кад се дакле при међународним уговорима једна уговорна страна позива на начело rebus sic stantibus, онда она не чини ништа друго, до употребљава једно чисто правно средство да дође до свог права. Колико је нак начело rebus sic stantibus оправдано и како је оно тесно везано са суштином права и основним правним начелима, видеће се из редова који следују. Да нам се не би пребацила заинтересованост, ми ћемо саопштити резултате до којих је дошао један немачки научник при проучавању овог проблема Међународног Права. Реч је о Dr. Ериху Кауфману, професору универзитета у Килу, и његовој студији „Das Wesen des Volkerrechts und die clausula rebus sic stantibus" (Tubingen, Mohr, 1911, S. 231, 8°). Кауфман je један д правника из млађе немачке правно-философске школе, која се нарочито одликује солидношћу својих теориских посматрања. Он 1 За оба ова аутентична податка благодаримо књизи „Срби и Ејугари балканском рату“ од Балканикуса (Београд 1913. Издање г. Кона). Потврду нмамо и у експозеу r. Н. ПашиНа у Скупштини 15. ов. мес. где је наведено још чињенипа, које су измениле уговором утврђене односе.