Дело

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 309 Цело је дело подељено на једанаест одељака. У 1. одељку tobojvi се о државнбм праву и државној управи, у вези са положајем и прерогативама двора и владаоца. Ту се расматра титула владаогчева, ред наслеђа, организација мањих управних јединица, жуп^а^чај тих жупа, положај административних чиновника у жупи (кефалија), положај логофега, састав и сазив народних скупова или сабора, као и њихова компетенција. Сабори су били двојаки: жупанијски, који су решавали послове поједине жупе, или земаљски, који су заједно са владаром водили старање о •општим државним пословима. У 2. одељку говори се о разним народностима, које су насељавале српске покрајине, о организацији родова и породице, затим о необично важном и интересантном питању баштинских односа. У 3. одељку реч је о племству, његову постанку и његовим прерогативама. Одељак 4. посвећен је испитивању црквеног питања и црквених прилика у старој српској држави, па је изложен и положај католичке цркве у западним, ндрочито приморским областима. У 5. одељку налази се опис вароши, села и тржишних места. Одељак 6. говори о положају сељака и робова. Одељак 7. о војсци, војној организацији и ратној спреми. Одељак 8. посвећен је испитивању права и судске организације. Ту је писац нарочито обрадио питање о организацији судова, односно о судском поступку о кривичним делима. Врховни •судија је био владалац, али је он то своје право вршио у позније време преко нарочитих својих заступника. Иначе су судије биле жупаниски органи, кефалије или севасти. Осим тога и сваки властелин имао је право јурисдикције над свима мештанима, који су живели на његову имању. То је право примењивано на мање пре■ступе, односно на ситне спорове. Кривични поступак је специјално изложен, нарочито установа вражде, откупне суме за проливену крв, као и остали случајеви новчана откупа и новчане казне. Писац је при томе излагао прво старију судску организа•цију, задржао се затим на реформама које је извео цар Душан, па је онда прешао на излагање постанка и значаја Душанова Законика и осталих очуваних законика црквеног карактера, Номоканона и Синтагмата Матије Властара. Даљи, 9. одељак, говори о насељу, привреди и радиности, 10, о трговини и новчаничном систему, а 11. о финансијама. Књига проф. Јиречека је у првом реду једна чисто историска студија, израђена на основу аутентичних и сигурних извора. Према