Дело

■316 Д Е Л О гова деца, када је у питању њихов отац и када су у питању њихови интереси, не морају водити рачуна о оригиналности идеја. Али је невероватно да he једна маса, коју у скупштини представљају сто педесет посланика, поћи за једним човеком који, на један незграпан начин, чини позајмице из социјалистичких програма. Борба за опстанак није ни отмена ни племенита. У њој се не употребљује увек чисто оружје. Оно је, често, зарђано или замочено у отров. Али, било чисто или нечисто, оно се не примењује увек мучки, с леђа и из помрчине. Бар Меритол за то, у овој прилици, није имао разлога. Он је знао да је његов некадашњи шеф тргао тужбу. Знао је да у тој тужби није поменуто његово име и, најпосле, знао је да у џепу има писмо својег шефа, писано (као у сваком сентименталном роману) са самртничке постеље, у којем га хвали као поштена човека. Али, Бернстен је хтео да докаже да се отровано оружје најбоље одбија отрованим оружјем, да се отворен напад, напад с лица, најбоље парира мучким нападом с леђа. Не треба, отуда, чекати да се клевета докаже, него је, уценом, треба одложити. Ово чудо од драме није ни сценички боље. Чинови су дугачки и празни, јер су им и сцене и дугачке и празне. Један незнатан догађај, довољан за један чин, растегнут је, без живота и без занимљивости, на три чина, досадна као гола равница. Први чин је монотон и дугачак. Други је празан, монотон и дугачак. Грећи, кус, празан, монотон и дугачак. Комад је, готово, исто тако рђав, као што је рђав и превод. П. С. Талетов.