Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 315 дело да,се он замерио себи. Он се замерио само себи због тога, што ј$, рабулистичким средствима, успео да избегне казну. 'Меритол, уосталом, има свој нарочити морал. То је индивидуални морал аморална човека. Пређе је крао и ту крађу, извршену.; због беде, није сматрао за крађу. Сада се на њега, са ч^т^Гполитичких разлога, врши напад, прекорева се због крађе, клевета се, како он мисли. Он се не бори легитимним доказима, не одбија напад снажним, јер часним, средствима. Он клевету одбија уценом: ако ти кажеш за мене да сам крао, ја ћу рећи за тебе да си, у своје време, примао мито. И уцена је, изгледа, моћнија од клевете. Меритол побеђује и он је опет велики политичар, творац нових идеја, буктиња својег времена. Деца његова, додуше, мало слуте да му је била прљава прошлост, али га ипак обожавају. Једна млада девојка, која не уме да разликује варку од истине, заљубљена је у њега, ма да је он стар човек, и ма да она зна да је он, у своје време, крао. Она је сентименална, а он је, опет, ту своју крађу увио у једну сентименталну поезију и њој се та крађа чини као један непоходан амблем сиротиње и беде. Сви у комаду говоре о Меритолу као једном великом човеку који ствара нове идеје и, на основу тих нових идеја, ствара нову странку. Он је, међутим, обичан чевек. Његова идеологија је проста и површна. Он ствара једну странку и даје јој име друштвена странка. Његова породица и његове присталице налазе да само један геније и један феномен могу наћи такво име. А на то име је могао доћи само један очајан медиокритет. Нема ниједне политичке странке која није друштвена. Друштвена је консервативна странка, која је за одржавање данашњега друштва, као што је друштвена каква социалистичка странка која је против данашњега друштва: консервативац мисли да је најбољи бранилац друштва, јер Fa чува од распадања; социјалист мисли да је он најбољи бранилац друштва, јер га он руши само у корист једног новог и бољег друштва. Друштвене су и све анархистичке странке: оне су против друштва, јер су за друштво; ово је друштво труло и на његовим развалинама треба да се подигне једно ново, здраво и морално друштво. Главне тачке његова програма, којима се он и његове присталице поносе као деца, само су обични плагијати. Изборни судови, у спору између рада и капитала, постоје одавна и они се, са мање или са више успеха, примењују у сваком штрајку. Ње-