Дело

318 Д Е Л О М. Г. АндоновиН, Македонски су Словени Срби (Београд 1913, стр. 117, 8°. Цена 1.50 дин.). Г. Андоновић јс аматер за етнографска питања али се при свем том подухватио да расправља проблем, да ли су македонски Словени Срби или не. У књизн r. Андоновића налазе се сакупљени изводи из дела појединих научара и политичара, којима се може доказивати да су македонски Словени Срби. Дело ово није научно дело, већ један борбени спис, који се тако има и ценити. Интересантно је написано и по њему се може видети расположење и шнрих кругова у Србији у питању разграничења са Бугарима. Алекса Шантић. На старим огњиштима (Мостар, 1913 г. Издање књижарнице Т. Дудића; цена 1 круна). Алекса Шантић, главни представник новије српске родољубиве поезије, осетио је сву ведичину садањих великих догађаја по српски народ, и под тим непосредним утисцима нспевао је више песама и издао у збирку под насловом „На старим огњиштима". Све лепе особнне из ранијих Шантићевих песама: јасност, топлина, леп предмет, углађен облнк, одликују и ову збирку. Кроз ову збирку провејава оснм тога и једно нарочито расположење, због победа српске војске, и то песмама даје нарочиту боју Ми је најтоплије препоручујемо читаоцима. Мићун М. Навићевић. Ослобођење (Цетиње, 1913, стр. 30. 16°). Једна мала књижица симпатичних патриотских песама, посталих у моментима највећег напора братског црногорског народа, то је ова збирка r. Павићевића. Писац њен показује стални напредак н треба и даље да се посвсти овом жанру песама, по угледу на „Старе Мотиве\ у којима бесумње имауспеха. Из рата, записи Мил. Павловића (Београд 1913, стр. 109, 8". Цена 1.20 динара). У овој збирци има 33 малих сличица појединих лепих момената из последњег рата. Г. Павловић је умео да одабере ннтересантне стварчице н зато му је књига занимљива и вреди је прочнтати. Писана јс лаким и течним стилом, пријатни.м за читање Srgjan Tucić, Oolgota. drama u tri čina (Загреб 1913. Књига XXVI нздања Друштва Хрватских Књижевоика). Срђан Туцић се поодавно бави драмом. Одавши се глуми још 1895 годнне, пошто је неко време безуспешно радио на вајарству, Туцић је наједанпут добио вољу н да пише драме. Од неколикодрамских дела, која су махом без вредности, највише је познат његов „Трули дом“ из 1898 године. По повратку из Софије. где је вршио дужност редитеља, Туцић је написао нову драму „Голготу“ која ће се у току овог месеца приказивати у Загребу. И ту драму уврстило је Друштво Хрватских Књижевника у своја овогодишња издања. Предмет драме је мистични проблем живота, посматран са гледншта једног монаха и једног световног члана заједнице. Монах Де.метрије, млад човек, лепог симпатнчног лица, живи у манастиру, али осећа да то није живот, није оно што он можда несвесно од живота очекује, И он, у објашњавању са игуманом Макаријем, каже, да је сазнао, да је живот нанољу, ван манастира, у сунцу и зеленилу; манастир, ro је та.мница. Макарије му одговори, да се вара, да је у заблуди, а то зато што никад ннјс свој поглед управио Богу, који би га окријепио, помогао и подигао. Деметрије му на то одговара, да ra је Бог пустио да га обухвати тако силна чежња за животом. бн је сад противник Његов. Казуђери се 3! рањавају и остављају га самог. У то.м се појављује једна дивна жена, која му каже: „Тјерали су те од мсне а дотерали — мени! Сад си мој, и да те сапну гвозденим веригама, ти ћеш их раскинути и доћи к мени. Већ те дуго чека мој загрљај, вино моје радости!” Пијан од усхићења Деметрије грли жену, која га позива напол>е, у живот, ван манастира. Кад се поврати, жене је нестало и Он се појави, у дугој белој хаљини, ухвати Деметрија за руку и благим гласом му каже: Дођи! — Куда ? — пита Деметрије. У живот! Други чин је у елегантном Деметријевом стану. Милостива госпођа, жена његова, изишла је у шетњу и дуго је нема да се врати. Деге, јединац њихов, лежи опасно болесно. Код детета је лекар, то је Он, из првог чнна, у реденготу и са црном краватном. Деметрије му прича, како је напустио манастир, како ra јс живот одвукао. На питање, шта му је живот дао, он одговара: „Све!... Радости, славу, дијете, љубав