Дело

Е Е Л Е Ш К Е 319 и жену“. При томе се тргне и малаксало -се пита, где ли је то жена, како је мотла ост^внти бодесно дете. У том долази же^ са својим љубазником. Настаје \Гучна сцена, и кад Деметрије за часак оде у собу дечију са лечннком, жена се ааборави и Деметрије је затиче са љубазником у загрљају. Љубазник буде сцфаа^а Деметрије пошто му жена отворено каже да ra не воли и да ohe да иде свом љубазнику, удави жену у наступу љубоморе и гнева. У треНем чину Деметрије се ноћу, кришом увукао у манастир. Кад га калуђери и игуман виде, отресају га се и називају га антикристом. Деметрије тражи да га игуман исповеди. Прича како је хтео да искуша какав је онај живот, за којим је чезнуо. Одупро се Њему, одметнуо се од Њега и Он га казнио — животом! Дао му је да куша сву сласт и сву срећу, али и сву ropчину онога живота. И сад се враћа, не њима, калуђерима, већ Њему! Игуман и калуђери се зграњавају и беже од њега. Деметрије у очајању пита: „О, Христе, где си?“ Он, невидљив, јави се из врта: „Ту сам: вјечно разапет ради вас, и вјечно жив за вас!“ И ако проткана мистичним моментима, фабула драме је интересангна, ма да је основна идеја драме нејасна. Ако је предмет њен калуђерско питање по себи, онда је свршетак нелогичан, или у најмању руку неразумљкв. Ако је пак 'Гуцић хтео да истакне контраст између Бога, правог и истинског, и калуђера са световним навикама, онда је то сасвим недовољно истакнуто. Цела драма показује разноврсне елементе, са добрим ефектом, али праве садржине, правога смисла у целини својој, драма нема. Имитовање је још увек слаба страна Туцићева, као и сваког глумца-писца без оригинарног драмског талента. Народна песмарица о Краљевићу Марку. — По одобрењу министра просвете' Државна Штампарија почела је издавање нарочитог зборника популарних, а јевтиних књига за најшире народне редове. Прва је у овоме зборнику Народна песмарица о Краљевићу Марку. У овој су књизи прикупљене и објављене све до сада познате српске народне песме о нашем народном јунаку Краљевићу Марку, — свега 44 песме. Књига је украшена и лепим сликама, и цена јој је невероватно јевтина само 20 пара динарских. Ову лепо опремљену, а тако јевтнну српску књигу ваља да има свака српска кућа. А. Шопенхауер. О женама. Превео Милан Вујаклија. Издање књижаре С. Б. Цвијановића. Београд 1913. Поред великих светских проблема, којима се Шопенхауер бавио, а у оквиру једног философског система, који је имао да обухвати цео свет и све појаве у њему, изнео је познати немачки философ и своје огледе на жену и женски род. Оштрије и суровије мишљење изгледа да нико није дао о женама, изузев Ничеа, који жене назива „у најбољем случају" кравама. Шопенхауер је био остао момак, није се женио и није имао прилике да ближе упозна жену, какво упознавањо само дужи заједнички живот омогућава. Својој сестри писао је он, да никада ниједну жену — сем ње — није друкчије љубио до чисто чулном, физичком љубављу. Кад је са старошћу изгубио осећаје чулнога, постао је прави женомрзац. Тимесе, као и осталом природом Шопенхауеровом, објашњује и његово мишљење о женама. Али жене су се осветиле Шопенхауеру, осветиле му се онако, како је он заслужио. У дубокој старости кад је био и кад му је једна дивна млада сликарка, Францускиња, вајала бисту, дражи младе девојке очарале су старог женомрсца. И тада је Шопенхауер имао као предосећање једне непознате среће, поред које је био прошао... Универзална библиотека. — У Сарајеву је покренута мала универзална библиотека, у циљу превођења одабраних дела из стране књижевности. До сад су изишле две свеске ове библиотеке. У првој су свесци четири преведене причице Максима Горког, под насловом Приче и легенде. У другој свесци су изишле четири мање приповетке Леонмда Андрејева, у преводу Ј. Днмитријевића. Превод је у обема свескама доста добар. Једино би се могло замерити избору приповедака. Календар Здрављак за 1913 г. У овом календару за народ г. г. Dr. Ј. Данић и Dr. Добр. Гер. Поповић, вредни радници на народном просвећивању, штампали су више разноврсних лекарских поука о чувању здравља. Сзе су