Дело

320 Д Е Л О ове поуке испричане јасно, прегледно, неке у виду причица, разумљивим и простим стилом, тако да he их шира маса, за коју су написане, лако моћи чнтати и прпмати. Joza Jvanić: Selo i Varoš, pripovietke (Издање друштва хрватских књижевника; V књига за 1912 годину. Zagreb, 1912). Ово је друга књига приповедака хрватског књижевника r. Јозе Ивакипа. Прва књига под насловом „Из нашег сокака. Приповетке, новеле и акварели“ изишла је 1906 год. У овој је књизи сакупљено девет приповедака из сеоског и маловарошког живота у Славонији. Г. Ивакић, поред рада на социалном роману, огледао се и на књижевној критици и дао неколико ваљаних чланака те врсте. Али он ипак остаје у главном као писац новела. Оно што нарочито одликује његове приповетке, то је лакоћа у иричању, јасан и течан стил који се особито испољава у приповеткама из сеоског живота. Нарочито је сјајан пример за то његова, иначе мала приповетка „Didak i baka“, сва у тону народног приповедања. Поред те, не мало важне одлике, његове су приповетке увек са заннмљиви.м предметом, често проткане лаким хумором. НАУКА. Р. К. Lebl. Le Code Douchane. Etude sur l’historie du droit public serbe (These pour le doctorat, Paris 1912, p. 133, 8°). Има једна чудна навика младих правника Срба, да при изради докторске тезе узимају за предмет студирлња поједнна питања из историје српског права. Без претходног проучавлња историских метода, без ближег познавања * Уоних замршених правних питања, којих је историја српског права ирепуна, улази се као правничкп почетник у једну област, којом би требало управо да се заврши рад на праву и правној науци. Отуда и радови тако постали обично кемају никакву стварну научну вредност. То се готово може рећи и за тезу г. Лебла, у којој је једино од значаја француски превод Душановог Законика. Нека r. Лебл прочита књигу г. професора Јиречека „Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien“ па ће и сам увидети, да је требао изабрати неку благороднију тему, при чијој би се обради и способности пишчеве можда могле боље испољити, а и позитиван резултат утрошеног рада био би уочл.ивији. Књига r. Лебла свакојако даће прилике француским правницима да се мало више упознају са Душановим Закоником, тим значајним спомеником наше културе у средњем веку. Ако је само то била пишчева жеља, она је бесумње задовољена. Стеван Симић, Лесновски манастир Св. Оца Гаврила, задужбина српскога деспота Јована Оливера (Београд 1913, стр. 91, 8", цена?). Једну врло интересантну културноисториску студију пружио је писац ове књиге, описујући архитектуру манастира лесновског (у Кратовској области), како спољни, тако и унутарњи поглед, живопис његов, специјално слике оснивача Јована Оливера, затим Цара Душана, иа царице Јелена, краља Уроша, Оливера и Маре и најзад Св. Гаврила Лесновског. Даље је изложена историја овог манастира, у вези са податцима о њсговим добротворима. Излагање је лако и зани.м.Ђиво тако да се књига са интересовањем чита. В Л A С Н И К АЦА М. СТАНОЈЕВИЋ У РЕДНИ К ЛР. ДРАГОЉУБ М. ПАВЛОВИЋ Л1гампар..ја .Досигије ОбрадовиН" Днмитрија Гавриловлћа (пређе А М. Станојевића} (Кнегиње Љубице улнца бр. 6)