Дело

* i \ Књигл 67. v ДЕЛО Ј У Н И 1913 Г О Д И Н Е Свеска 3. ИСУС ПРЕД ПИЛАТОМ II1 Полако се трже Исус, и румен га обли бледа; Као гуја, нови бол му срце гризе и уједа. Задрхта му душа тугом, кб сребрно лишће неко; Час закуца, дан освану, што је цео народ чеко. Он, који је тих и нежан, благ и смирен, пун доброте, Који дође да спасава срца, душе и животе, Да милује, грли, љуби, поезијом светла звука, Он постаде жртва свету: јагње нађе свога вука. Пред њим слика римског орла: нем, завијен, тврд, у тбги, Кб Цезарев симбол прави, седи мрачни Пилат строги: Бреме му је закон Рима, ко вечности вечни део; На плећима крутих кости кб да држи народ цео. Чело му је доста ниско, чекињава коса густа; А, ко да су гвожђе само, сливена му чврсто уста. Очи су му ситне, оштре; сјај њихов је живи пламен; Душа му је метал круне, срце му је златни камен. А Кајафа тамо, Ана, свештеници, Јуда пјани; Ту осети Исус болно нови нож у новој рани. Богињаво, ружно лице: у дубини вучјих црта, Ипак, лежи нека светлост, нека благост разастрта. О, демонски, бедни друже: што те тако мржња проже? Ти издаде верна брата. Зар се већма пасти може? Но, ипак си друг спасења. Ал’ куд наже и посрну? Погледа га Исус благо, а Јуда у земљу црну. 1 Први одељак спева објављен је у „Венцу“, књ. IV, св. 5 (1913). Дело, књ. 67. 21