Дело

Б У Е Н А 27 Кресови су те године били несносни. У те жарке дане, пада*пост Ф-ти Ав. 'Сећање на страховиту Титову опсаду Јерусалима^ и на очај глађу и жеђу побеснелих јеврејских матера, било је у махали, увек живо и дирљиво. Л> би и овај тужни помен искористили за измирење, рабин и сараф Хајим, уз припомоћ млађег света, покрише сву синагогу црном чојом, и поставише пред олтар одар са црном абајлијом, оперваженом сребрним ширитима. И кад је „Хазан“ Бохор Тајтацак својим потресеним гласом, прочитао ненадмашно лепу Нехемијину елегију: „Како је остала пуста“!... хладна језа проструја кроз кичму свију присутних, и нека сета обузе и најтврђа срца. Напољу била је дивна месечина и дневна жега беше попустила. Љубавна срца никад нису мекша, него у тузи. Под утицајем опште сете и тајанствене магнетске месечеве силе, охладнеле наклоности оживише поново. На малом јалиском лединку певала је риђокоса Мирјан шпанске романсе, што језовито причају о јадима младих жена које полазе за наметника. Она је неколико пута морала отпевати ову популарну романсу: Пред огледало краљица села И златну косу плела, Па се занела... Краљ јој кришом приђе И да се нашали с њом Златном је дирну палицом. Краљиш мнслећи, Да је драган њен Раздрагана запева: „Андарлето, Андарлето, Мој драги, љубљеии, Два сина од геб’ имам, И два од краља, то су четири. Краљеви у рат иду А твоји по баштн шећу, Краљеви мазге јашу, А твоји горде хатове, Краљеви чоју носе А твоји свилу везену, Краљеви засебно једу, А твоји за мојом софром, Краљеви на поду леже, А твоји на крилу мом. Андарлето, Андарлето,