Дело

28 Д Е Л О Драги мој љубљени, Волпм те н љубим више, Но краља и краљсво благо". Кад се краљнца осврну, Сва од страха претрну. „Милост, краљу, милост, Овај ружан сан 'Синоћ сам снила“ „А шта он значи Нек ти мач тумачи“. То краљ рече И главу јој одсече Andarleto, Andarleto Mi querido namorado, Dos hijos del revtengo J dos tuyos son cuatro. Око певачице беше ce свио густ венац младих парова, који гутаху сваку реч. Међ њима беху Буена и Симха у пратњи Руфа и Давида. Несрећна судба јунакиње баладе, измамљиваше сузе, уздахе и јецања. Јунакиње и јунаци ове приче, ћутаху, не јецаху нити уздисаху, али срца њихова сетна али пресретна, куцаху силно, и заклињаху се, да их никаква сила неће раставити... Нађоше се ипак неке ниске душе и доставише безимено Јуди састанак ова два пара, ругајући се његовој недоследности. Отац узе кћер на одговор. Али Буена приђе оцу сасвим близо, погледа га дуго и умиљато у очи и рече: Бабо, мене не варају више твоје седе власи. У бледилу твога лица и твојим младићским очима, прочитала сам нешто, због чега те сад више волим, но икада. Јуда узви обрве и упита: — А шта то? Слатки тата, сазнала сам, да си у младости љубио једну булу до лудила! — Дете! цикну Јуда. Ги је ниси заборавио; још рониш за њом сузе у самоћи. Ал’ кунем ти се, бабо, да сад видим, какво златно срце имаш. Био си према мами увек пун пажње и благ, нас, децу своју, пазио си и однеговао неизмерном љубављу, и ако си у срцу чосио отворену рану, која још није зарасла. Буена узе очеву руку у своје и продужи: Веруј, бабо, сад си ми ближи но икада. Одкад сам про-