Дело

Б У Е Н А 29гледала у твоју душу и наслутила шта се збива у твом срцу, осећам, да твоја крв и у мојим дамарима тече. Ја љубим Руфа, као што^си ти љубио ону лепу Туркињу, али знам и то, шта сам дужна сво]има. Ако не желиш да пођем за њега, послушаћу те, и остаћу крај ,тебе, али за другога нећу поћи, па ма седе плела. Јуди задрхта бела брада, окрену се брзо и обореном главом изиђе ђутећи из собе. У исто доба, збило се и у кући Моша Руса, нешто слично. Безимени подлаци доставише и њему те састанке, те он, и преко своје воље, затражи да му Симха објасни своје држање. Али ова се беше преобразила, одкад јој је Буена саветовала, да буде увек весела и постојана у својим жељама, и без икакве забуне, смејући се одговори оцу: — Тата, пословица вели: „Ко даје и натраг узима, том расте грба“, а ти ваљда нећеш, да ти кћи буде грбава! Ја сам са твојим благословом дала Давиду прстен и нећу га натраг тражити. Је л’ тако? Помисли, тата, Давид се не носи више по старом, и ономад ме је питао, код кога правиш ти твоје одело? Он није више ћуталица и завезан, већ говори, тако усрдно, тако заносно, да га увек не разумем. Кад сам прошле суботе, први пут после моје болести, била код сињоре Малкуне, да је пољубим у руку, за толике понуде што ми је послала, остала сам неко време сама са Давидом. Као никад пре, он ме страсно загрли, и у мал’ се од узбуђења не заплака, па ми стаде говорити: „Краљице, Радојко моја, твоје очајно дело разгонило је, као ветар, шарене облаке у мојој сањалачкој души. Пре си ми била као мајско цвеће, а сад као зрео и златан јесењи плод;. пре нисам имао никаквих жеља, а сад знам шта је страст, пре сам био споксјан, а сад немам мира и срце ми дању и ноћу жуди за тобом, и мени да је, да те притиснем на своје груди, и да те никако не пустим...“ Преко пуначних усана Моше Руса прелете скривен осмејак, и он упита: — Зар „батинаши“ и то умеју?“, — Тата, Давид није, нити је икад био „батинаш‘“ Он, наш Руфо и други њихови вршњаци раде, у друштву са најобразованијим нашим људима на преустројству- ове општине у слободном духу. — Гле, гле! Откуд се то и женске главе мешају у општинске ствари?