Дело

0 ПОРОДИЧНОМ УРЕЂЕЊУ КОД СРБА 367 Владаочева власт била је јаче ограничавана но на Западу. Влада{5и су код нас потпомагали стварање градских општина са изв^ним привилегијама, но које нам за сад нису познате какве су биле и у чему су се привилегије састојале1. Тежили су да уведу' политичку и административну централизацију, супротно теи^та цркве и властеле. Уводили су и организовали судску власт, коју су истицали не само изнад власти повлашћених сталежа, већ и изнад своје монархистичке власти: влада и покоравање закону за све и свакога. Закоником су прописане оштре казне за повреду било личних било имовинских права, било властелинских, било себарских, осем отрока, који су били бесправни. Утицајем хришћанске цркве, која ie засновала легалну породицу искључиво на црквом освештаном браку, правни положај жене у нашем старом друштву није био без икаквих личних права, јер се жена рачунала као члан породице и према томе имала је извесан друштвени положај. Извесно утицајем византијског права, а по правном схватању онога доба, права властелинске жеие била су много пространија но права жене из себарског сталежа. С тога се у претежнијој мори и сам Душанов Законик бави правима жене или кћери властелина, но себра, што смо већ и помињали на овоме месту. Није без интереса свратити пажњу на чл. 64. Душановог Законика, којим се опредељују права и дужности сироте жене кудељнице, којој се дају исте повластице што их је имао поп у старом нашем друштву. Новаковић мисли „да се можемо домишљати, да то значи сироту жену, која се издржава предењем кудеље, а нема никаквог другог имања". Нама се чини, да је ова поставка Г. Новаковића мало вероватна и да је она противна и осталим текстовима Душановог Законика, а и нашем обичајном праву. На првом месту, тешко је замислити, да би се Душанов Законик бавио питањем само сироте жене кудељнице узимајући реч у њеном правом значењу „сироте жене“, која не би имала никаквог имања већ се само бавила предивом кудеље и тиме се издржавала. Душаноз Законик и иначе је оскудан у одредбама правног положаја људи из разних сталежа и није лако замислити, да би наш стари законодавац, без велике и осетне потребе, дошао на мисао, да уноси у Законик и одредбу о сиротој жени кудељници 1 В. Г. Ст. Новаковића „Душанов Законик”.