Дело

Koje je' стариЈе и од наших писаних закона и по коме жени спад^ у д/жност да се бави кућењем, те и у задружним и у инокосним породицама жене увек задржавају по један део земље особеж) за себе, да на њему обрађују кудељу и лан, јер свака има^уидност да за мужа, децу и себе уреди кудељу и лан и изатка платна колико је то потребно за одело и домаће потребе, и да су од вајкада ови послови спадали 'у женске послове, којима су се само жене занимале, а не и људи, — онда излази јасно: да је наш стари законодавац желео да заштити ове сироте жене без мужева и да им омогући, да се што јаче баве овим пословима око израде кудељног платна пошто је ова домаћа индустрија била тако јако потребна за ондашње наше друштво. Овако схваћена одредба чл. 64. чини нам се да је много ближа самом тумачењу текста Законика но изнета поставка Г„ Новаковића. Што нас овде највише интересује, то је сам правни положај жене у нашем старом друштву, где се она јавља као самостална правна личност, којој Законик даје одређен правни положај са извесним, законом заштићеним, правима и повластицама, кад се она бави извесним радовима и пословима, које је Законик заштићавао, у тежњи да их ојача и потпомогне својим посебним повластицама. Да жене овога положаја нису биле реткост, то нам потврђује сам текст Законика, јер се законодавац не би ни бавио њима у спорадичним случајевима. Зато и нема никаквих ближих одредаба о томе, шта је сирота кудељница. То нам се објашњава многим другим местима из Душановог Законика где се изречно помињу старије одредбе, на које се Законик позива као већ довољно и добро познате, да их законодавац није сматраоза нужно да понавља у самом Законику, па тако је наш законодавац оставио и овде празнину, не упуштајући се у ближе објашњење шта је сирота кудељница, претпостављајући, да се то зна.