Дело

368 Д Е Л О и о њеним повластицама кад она не би била од јачег значаја у старом српском друштву за подизање економских прилика у старој српској држави. На другом месту, кад се испореде остали текстови Душановог Законика, који говоре о жени у односу према држави и државним властима, онда се види, да закон изречно налаже: да се жена, кад има мужа, никад не зове на суд (чл. 104), већ кад муж није дома, онда се позив доставља жени, да га она мужу саопшти и да он иде на суд, а жена се на суд не позива. По чл. 63. сирота жена, т. ј. жена, која нема мужа, не мора на суд ићи, већ може именовати себи заступника, који ће је на суду заступати. Истина, ово се у тексту чл. 63. не вели изречно, да је сирота жена она која нема мужа, али се то тако јасно види из смисла ових употребљених речи у Законику, да се никако не може учинити пометња ако се овај значај да изразу „сирота жена“ у вези с чланом 104. За потврду ове наше поставке као на трећем месту узимамо доказ из наших обичаја. Код нас и данас постоји обичај, да се за сваку жену, која је изгубила мужа каже: „сирота удовица", „сирота жена“ ма да би она и свога имања имала. Само зато што нема мужа, као главе и старешине породице, народ је жали и сажаљева као женску главу, којој је тешко мучити се и бринути о целој породици. По народним обичајима она се сматра као „сирота“, јер није њено да се она брине и стара о ономе што припада човеку као глави и старешини куће. Дакле, зато мислимо, да је и у тексту Душанова Законика овај израз „сирота жена“ употребљен у овоме значењу како га ми схватамо и да „сирота кудељница“ не значи жена, која нема никаква имања и да од предива кудеље живи. већ да сирота кудељница значи просто жену којој је муж умро а која се бави не само прерадом кудеље, већ која и на своме имању обрађује кудељу и од ње тка платно и да јој се, по Душановом Законику, за то дају иста права као и попу из чл. 31. Ближи је разлог за ове повластице сиротој кудељници у томе што се у старом српском друштву осећала жива свакодневна потреба за израђивање кудеље и кудељног платна, којим се наш народ поглавито и одевао, па и данас се много одева при свем продирању западне индустрије. Кад се узму ови разлози, за које држимо, да су основани, и кад се њима дода ближе објашњење из нашег обичајног права,