Дело

НАЦИОНАЛНО ВАСПИТАЊЕ И ДЕМОКРАТИЈА Национално васпитање није дело ове или оне корпорације, слободне или званичне, функција ових или оних завода, јавних или прнватних, већ стални и истрајни напор саме нације, радећи свима својим силама и свима срествима којима располаже на енергичној и интензивној култури, нормалном и прогресивном развитку свих својих интелектуалних и моралних сила. Dreyfus-Bisac. О националном васпитању могла би се написати замашнија студија; њу треба очекивати у нашем народу. Ми ћемо га се додирнути на овом месту само у једном погледу, у вези са улогом демократије. Демократска владавина, обележена владом народног суверенитета — народне воље, што већим респектом личности човека, што проширенијом социалном правдом, организованим радом и свестраним напретком, је појава савремене цивилизације; а савремена, модерна, епоха је окаракгерисана великим пораштајем — распрострањењем саобраћајних срестава, све интензивнијим прометом, све јачим узајамним упознавањима међу народима — све тешњим везама између нација. Цивилизација и култура ма да свагда и свуда у основи имају чисто национална порекла, ипак све више дају места општим, нивелационим, универзалним — космополитским струјама. То се огледа чак и у области уметничких манифестација, а да се и не говори о великим социално-политичким тежњама и актима, обарању кинеских зидова између нација, да се и не спомиње наука, за коју Pasteur вели да она нема отаџбине (ма да је он, међутим, одсечно одбио позив немачког природњачког конгреса у Берлину да дође да му председава 1880 г.). Па кад цела култура до-