Дело

НАЦИОНАЛНО ВАСПИТАЊЕ И ДЕМОКРАТИЈА 371 бија свђ више генералан карактер на штету и најжилавијих партикуфризам*а, питање је, да ли демократија, која је у неку руку V резултанта извесног степена распрострањења културе, има да гаји вационално или космополитско васпитање. Питање је веома дели^атЦо и компликовано, и ми без оклевања сматрамо да се обе тезе дају бранити подједнаком аргументацијом. Струја космополитизма је неоспорна, а то нам доказује факат да су све културе народа западне цивилизације — народа који престављају уједињене политичке нације — истоветне по битним цртама, али су само разних нианса. Не улазећи у дискусију физиократске теореме, по којој хармонија резултира из координисаних разноликости, онако исто као и хармонија једног симфонијског оркестра из што веће разноликости инструмената, не хотећи да анализирамо легитимност националног партикуларизма, ми не можемо спорити очигледну тенденцију културе за универзалношћу, тенденцију коју све тешње зближавање индивидуа све јаче потенцира. Исто онако као што се систем разних мера, новчани систем, табла вредности, социални морал, појам права, ■све више универзалише, тако и појам лепог мораће да добије један све општији, универзалнији критеријум. При свој овој очигледној тенденцији, ми сматрамо, у релативном смислу речи (а релативност је у социалној науци еквивалентна апсолутности у егзактним наукама, према творцу социологије, Огисту Конту) да демократија претпоставља, истовремено,. и национално васпи1*ање. Зашто? Демократија је имала и има да изврши много преображаја и рефорама, које проистичу из суштине њене природе и дефиниције, као: ослобођење индивидуе, његово изједначење са свима људима по срествима у борби за опстанак, његово право самопредељења, принцип народности, одвајање цркве од државе, организовање и осигурање рада и т. д. Тек спровевши, остваривши све ове мере, саобразно интензитету потреба, демократија је доследна самој себи. Демократија, прописујући и пропагујући национално васпитање, испуњује један од својих најважнијих, у претходној реченици наведених постулата. Јер, од свог почетка па до сад, од Француске Револуције до данас, испуњујући своју мисију између осталог, најинтимније је била везаиа за принцип народности. Демократија, прокламујући право на слободу, независност и самоопредељење индивидуа, тим више је инаугурисала истоветно 24*