Дело

372 Д Е Л О право и за групе етнички идентичних индивидуа — народности? или народа. Право народности на аутономију проистиче још и:, свих идеја, изјава, прогласа и аката северо-американске револуције,. а, нарочито, у муњевито-осветлилачкој периоди француске револуције; оно се испољава кроз цео XIX век, где констатујемо да су највећи део демократских и револуционарних покрета истовремено и национални покрети. Ослободилачке борбе против јарма туђинског угњетача су у исто време на демократској основи. Једном речју, принцип народности је остварење доброг дела програма демократије, принцип према коме делови једног раскомаданог или потчињеног народа, имају право и дужност да, поцену свих напора, образују своју, националну државу. (Исцрпније о вези демократије са принципом народности у ,,La Question des Nationalitesu, par N. Woukitchevitch, Geneve, p. 21—43). Народи, ма и ca извесном рудимептарном цивилизацијом и културом, морају се организовати и реорганизовати за самостални живот ака хоће да опстану, јер су нације једно од најприближнијих мерила релативитета социалног, и јер су оне армије велике војске човечанства, која непрекидно, разним срествима и на разним тачкама, бој бије за што веће савлађивање природе, освајање истине и идеала. Нестанак једне нације, чим она доприноси општем делу прогреса, је смањење војске човечанства, т. ј. смањење самог човечанства. С тога нације, нарочито бар оне, које још нису стале на своје ноге, постигле своју независност, које је њихово најелементарније право, не би могле бити демократског облика и демократских аспирација, ако не би прогласиле и спроводиле једно строго национално васпитање. Ово је питање једног животног права, чије занемаривање значи удаљење од демократије. Кад, дакле, национално уједињење, т. ј. принцип народности, чини део доктрине и акције демократије, а има још доста народа који своје јединство нису спровели, национално образовање је база васпитања Народне Државе. Пред фактом да не само уједињене већ и империјалистичке нације намећу своје национално образовање, у толико је неоспориији факат да је оно за један демократски народ питање његовог самосталног, сопственог живота, питање одбране, очувања и развитка његове егзистенције. А полазна тачка доктрине демократије је, да свака нормална индивидуа има права не само на живот већ и на пуно развиће свих својих способности. Самооружање је неминовна,