Дело

374 Д Е Л О мени већ и у своме срцу, вековне тешке напоре, жртве и болове,. поразе и победе својих предака, који су по цену крви и зноја створили осећај отаџбине, — оне отаџбине којој дугујемо рођење,. однеговање, васпитање, сигурност, егзистенцију и најповољнију средину за наше максимално развиће. Зато национално образовање захтева темељније проучавање сопствене народне историје,. географије, народног језика, поезије, литературе, уметности и знаменитости. Потребно је гако бити васпитан, да се стално има на уму и срцу идеал, који има да постигне народ коме се припада. Само овај виши, крајњи, циљ — 'идеал, који демократија треба да има стално као своју звезду водиљу, је у стању да својом узвишеношћу, својом сопственом лепотом и жртвама које захтева,. да покрене срца и изазове акцију. И без Карлајловог учења, хероизам је потребан демократији ако она хоће да оствари дефинитивни респект личности и триумф социалне правде; јер човек се не васпитава паметно, ако му се обара идеал, који му се предлаже. „Гледајући на висине долази амбиција да се на њих попне; треба бити херојем бар у својим мислима да би се бар релативно одговорило својим дужностима у актима" (Габриел Сеај). Српски народ је свестан чињенице, да је ослобођење и уједињење свих саплеменика, прва гачка његовог животног програма. Недовољна пажња и заинтересованост, недовољно брза указана сваковрсна помоћ према нашим сународницима, била би једна наша морална и историска нискост; јер смо досадању прошлост с њима живели и делили поразе и победе, с њима нашу националну културу формирали и тскли, те према тома ми морамо, ако мислимо да опстанемо као нација, и заједничку будућност имати. Зато је тесна веза између свију наших саплеменика први услов остварења нашег идеала и наше мисије. У данашњим приликама ова је веза могућа још само на културној основи; ово су довољно нагласили многи наши просветни радници и интелектуалци. Ми бисмо требали да остваримо оно што је Picavet предлагао Француској: т. ј. установљење место или поред званичног Просветног Савета, једног саставног, вишег Просветног Савета Националног Образовања. У њему би требали бити представљени просветни пионири из свију српских покрајина. Он би требао да решава сва наша пресуднија просветна питања, исто