Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 413 — још дана£ пређи к мени сасвим, и јастук и душек донеси, к да тл*овде више ни трага нема. Ал»оша застаде, као укопан, ћутећки и пажљиво посматрајући гГршзор. Фјодор Павловић се међутим попе у каруца, а за њим^цак' и не окренувши се Аљоши да се опрости, ћутећки и мргодно стаде се пењати и Иван Фјодоровић. Али се ту деси још један пајацки и скоро невероватан призор, који испуни ову епизоду. Наједаред се код подножја каруца појави властелин Максимов. Он дотрча сав задуван, јер се бојаше да се не за касни. Ракитин и Аљоша видеше како се он журио. Он се тако журио, да је у нестрпљењу већ био подигао ногу на колску степеницу, на којој је још стојала нога Ивана Фјодоровића, и, зграбивши се за колски кошар, стаде ускакивати у кочије. — И ја, и ја ћу с вама! — викаше он, подскакујући, смејући се ситним веселим осмејком, сав блажен у лицу и на све готов, — повезите и мене. — Но, зар ја нисам говорио, — усхићено, викну Фјодор Павловић, — да је ово фон-Зон! Да је то прави из мртвих ускрснувши фон-Зон! Ама како си се ти отео оданде ? Шта си ти тамо нафонзонио и како ли си се ти могао извући од ручка? Та за такво што се иште дебео образ! И ја имам подебео образ, али се ја, брате, твоме чудим! Скачи, скачи брже!. Нека га, Вања, биће веселије. Он ће се ту, како било, шћућурити крај наших ногу. Хоћеш ли се шћућурити, фон-Зоне? Ил’ да га на предње место са кочијашем посадимо?... Скачи код кочијаша фон-Зоне. Али Иван Фјодоровић, који већ беше сео на место, ћутећки и из све снаге наједаред гурну у груди Максимова и овај одлете за читав хват. А што не паде, то беше само случај. — Терај! — љутито викну кочијашу Иван Фјодоровић. — Но, шта радиш ти то? Та шта ти је? Што си га тако? — унесе се Фјодор Павловић, но кочије веђ пођоше. Иван Фјодоровић не одговори. — Гле ти, молим те ! — проговори опет Фјодор Павловић,, поћутавши два минута, попреко погледајући-у свог сина. — Сам си и предложио тај пут у манастир, сам си нас подстрекавао, сам си га одобравао, па што се сада љутиш ? — Та докле ћете већ лупетати, одморите се бар сад малко.. — сурово одсече Иван Фјодоровић. Фјодор Павловић опет поћута једно два минута.