Дело

Т А И Д А 417 створен^а. Ако не могу да их учиним срећнима, као што сам ја, могу,£ебе да учиним несрећном као што су она. Кад сам већ поV грешила, дајући им тело које их понижава, узећу и сама тело слично- њиховом и ићи ћу да живим међу њима. ^,Гс£ворећи тако, Еуноја сиђе на земљу и у утроби једне Аргијанке узе на се човечји облик. Роди се мала и слаба и доби име Јелена. Ушавши у живот, она ускоро израсте у љупкости и лепоти, тако да постаде, међу женама, највише жељена, као што се беше решила, само да би доживела на свом смртном телу најчувеније прљавштине. Као непокретан плен похотљивих и плахих људи, жртвова се отмици и прељуби ради испаштања свих прељуба, свих насиља, свих разврата, и проузрокова својом лепотом пропаст народима, да би Бог могао опростити кривице целог света. И никад небесна мисао, никад Еуноја не беше толико достојна обожавања као у данима, кад је, као жена, проводила блуд с јунацима . и пастирима. Песници су нагађали њено божанство, кад су је описивали тако благу, тако узвишену и тако кобну и кад су јој управљали ову молитву: „Душо непомућена као морска тишина!" „Тако Еуноја би наведена сажаљењем на зло и страдање. Она је умрла, и Аргијанци показују њену гробницу, јер је она морали умрети после сладострашћа и окусити све горке плодове које је посејала. Али, извлачећи се из распаднутог Јелениног тела, узе на се други женски облик и жртвова се понова свим срамотама. Тако, прелазећи с тела у тело и преживљујући међу нама рђава времена, узима на се светске грехе. Везана за нас везама тела, љубећи и плачући с нама, извршиће она искупљење своје и наше и однеће нас силом, на својим белим грудима, у блаженство наново придобијеног неба. Хермодор. Ова басна ми је позната. Сећам се да су причали да је у једном свом преображају ова божанствена Јелена живела код врачара Симона, под царем Тиберијем. Веровао сам ипак да је њено падање било нехотично и да су је анђели повукли у свом паду. Зенотемис. Хермодоре, истина је да су људи, рђаво посвећени у тајне, мислили, да кукавна Еуноја није пристала на свој сопствени пад. Ну, да је тако, као што онитврде, Еуноја не би била блудница која испашта, жртва покривена свим мрљама, хлеб наквашен вином наших срамота, похвална жртва, жртва која се спаљује и чији дим се уздиже ка Богу. Да јој греси нису драговољни, не би имали у себи ни мало врлине. Дело, књ. 67. 27