Дело

416 Д Е Л О којом извесни ученици Павла, тапетара, гоне најнесрећијег Исусовог апостола, не мислећи да је Искариотов пољубац, предсказан од самог Исуса, био потребан, по њиховом сопственом учењу, за искупљење људског рода и да би, да Јуда није примио кесу с тридесет сребрника, божја мудрост била утерана у лаж, провиђење обмануто, његове намере порушене и свет предат злу, незнању, смрти. Марко. Божја мудрост је предвидела да ће Јуда дати издајнички пољубац, и ако је он могао да га не да. Тако је употребљен Искариотов злочин као камен за прекрасну зграду искупљења грехова. Зенотемис. Говорио сам ти мало час, Марко, као да сам веровао да је искупљење људског рода било извршено од раС' петог Исуса, што знам да је такво хришћанско веровање и што сам прихватио њихово мишљење да бих што боље схватио недостатак оних који верују у вечно Јудино проклетство. Ну стварно Исус је у мојим очима само Басилидов и Валентинов претеча. Што се тиче тајне искупљења, рећи ћу вам, драги пријатељи, ма колико мало да сте радознали то чути, како се у истини оно испунило на земљи. Гости дадоше знак да пристају. Као атинске девице са светим Церериним котарицама, дванаест младих девојака, носећи на својим главама корпе с наровима и јабукама, уђоше у дворану лаким кораком по ритму који је давала једна невидљива фрула. Ставише корпе на сто, фрула се ућута и Зенотемис настави овако: Кад је Еуноја, божја мисао, створила свет, повери анђелима управу над земљом. Ну ови нису били озбиљни, како доликује господарима. Видећи да су девојке људског рода биле лепе, изненадише их, у вече, покрај кладенца и сјединише се с њима. Из ових бракова изиђе напрасит пород који прекрили земљу неправдом и свирепостима и прашина по путовима напи се невине крви. При овом призору Еуноју обузе бескрајна жалост: „Ето дакле шта самурадила! покајнички прошапта, нагињући се над светом. Моја сирота деца проводе горак живот због моје погрешке. ГБихово страдање је моја кривица и ја хоћу да је испаштам. Сам Бог, који мисли само преко мене, био би немоћан да им поврати првашњу чистоту. Што је било било је, и свет је промашио циљ за увек. Нећу, бар, да напустим своја.