Дело

# СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 473 * • Hcrtfr изнео у својој Volker-психологији, нарочито у последњем потпуном издању „Елемената психологије народа". Овде је он дао основнр црте психолошке историје развића човечанства. ПојединосиКеу-бштрије оцртане у два дела детаљно изведене психологије народа. Нарочито је други део — који говори о миту и религији — богат психолошким расветљавањем постанка културних добара. Готфрид Семор је у своме чувеном делу „Стил“ показао како су се из ткачке уметности развили орнаметски делови архитектонске уметности; у опште његова је теорија било то да су све велике уметности постале из малих. Ову теорију је Вунт подупрео новим доказима. Он је показао да је и грнчарство предходни ступањ архитектуре а сем тога доказао како су из игре изишле остале музичке уметности, певање, музика, песништво и како се из прича и басни развио велики еп. Исто је тако расветлио и значајан прелаз мита у религију. Вољни организми, хорда, породица, племе, народ, држава, остају несумњиво у позадини при овим истраживањима; о њима се само посредно говори. Али ће се можда још необјављени трећи део „Психологије народа" који говори о „обичају", вратити психологији соци-алне воље. Овај факат, да је код Вунта воља елеменат свега постојећег, и друштва и историје, значајан је исто толико колико и његови поједини докази и открића. Јер ово место воље одговара стварности, и кад то — што је очекивати — постане опште познато, онда ће бити савладане две једностраности: прво чувена материјалистичка философија историје, која види само један део воље, економски. Али је људска воља зависна од људских представа, а ове се односе само делимично на средства за исхрану, великим делом пак на спољну природу и дају гледиште на свет које одређује вољу ништа мање од бриге за одржањем живота. — Друга једностраност је телеолошко схватање историје које неће у опште да испитује, него хоће по извесним (сигурним) вредностима да суди о историјским збићима и догађајима. Оно стоји у тајној, не увек свесној вези са учењем о слободној т. ј. безузрочној вољи. У колико ову модерна психологија више напушта, у толико се више поткопава земљиште телеолошком схватању. Оно има тек онда права, кад спроводи и каузалне везе. Тада се може завршни беочуг једног низа сматрати као његов циљ и тада научно сазнавање неће бити одстрањено. „Телеологији историје, као у осталом свакој телеологији, мораће претходити