Дело

42 д! л о је грађен мал не у исто доба и на исти начин као и Стеванов Београд са том разликом само, што је у Београду било вишеутврђења и што су димензије у њему биле много веће него шта су могле бити у Смедереву на оном стешњеном простору између Дунава и Језаве. Односно топографије тадашњег Београда ваља увек имати на уму, да је резиденција Деспотова била у горњем граду, да je један део вароши био у доњем граду, тамо, где је ова била и под Турцима све до освојења Београда под курфирством баварским Максимилијаном Еманујилом (1688), и да се остала варош, у којој је била и митрополитска или саборна црква, простирала, као што Константин изриком каже, источно од града, а то је у продужењу доњег града на самој обали дунавској, заузимајући отприлике терен, на коме се сада налазе Јалија и Дорћол почевши од негдашњег турског Зерека. Да ли је на гребену, изузимајући може бити онај део на самом уласку у горњи град, било кућа, не може се позитивно казати, извесно је пак да савска обала није била насељена ни раније под Византинцима и Мађарима, па ни под деспотом Стеваном. Стрменита савска обала чинила се нашим претцима неподобна за варошку насеобину. Сем тога је дунавска страна била ваздан погоднија за грговину и саобраћај са земљама кроз које је протицао Дунав, па су зато и војна и трговачка пристаништа била у овом крају. У току нашега причања видеће се, да је и доцније, под Турцима и Аустријанцима, варош била на дунавској страни на оном * благом нагибу, што се спушта од гребена на ниже ка дунавској обали, а да је савска обала све до ослобођења Србије у XIV веку имала сасвим споредан значај или је, као н. пр. под Мађарима (1427—1521), била сасвим пуста. На томе месту, дакле, отприлике око Дома Св. Саве, Барјак цамије па све до обале дунавске треба тражити српску варош из времена Деспотовог. И ако данас нисмо у стању тачно обележити места на коЈима су се налазиле све оне велике грађевине, што их Константин Философ помиње, то ипак можемо, на основу мало час утвр»еног факта, претпоставити да се Саборна црква са читавим комплексом зграда, што су је окружавале, налазила у овом крају, за који Константин каже, да је наличио на Гетсиманију и да се к њему из града силазило као у Кедарски поток. Као што је гбрњи град, који Константин упоређује са