Дело

БЕОГРАД ПОД ВЛАДОМ ДЕСПОГА СТЕВАНА ЛАЗАРЕВИЋА 43 Сионом, био центар политичког живота, јер је у њему живео Де(;пот, тдко је исто доња или дунавска варош била средиште цркђеног и просветног живота, јер је у њој живео и црквом управљао београдски митрополит, који је имао и назив „егзарха свих српских земаља“. - + -Саборна или митрополитска црква, посвеНена Успењу пречисте владичице, била је, као што ћемо видети, у то доба чувена са многих светиња, што су у њој чуване. Напомена Константинова да је ова црква била најбогатија, „више од других“, допушта нам, да је себи представимо као монументалну грађевину са богатим украсом. Ова црква, међутим, није задужбина Стевана Лазаревића, што се већ види и из самога текста у Константинову опису, јер се у њему не каже да је Деспот цркву саградио, као што се каже за остале цркве и грађевине у Београду. Црква се ова помиње још пре Деспота за време краља Драгутина, кад је овај први пут од Мађара добио Мачву и Београд. У овој се цркви већ онда чувала икона Мајке Божије, коју је, по цркЕеној легенди, „написао“ т. ј. насликао св. евенгелиста Лука. Њу је као и саму цркву Деспот затекао кад је Београд први пут заузео и затим га својом престоницом прогласио. У „животу краљицеЈелене“ од архиепископа Данила, каже се, како је краљица Си монида, жена краља Милутина (1272—1321), идући у походе својој јетрви краљици Катарини (рођеној принцези угарској) „дошла у град Београд на брегу река Дунаве и Саве и ту се у великој митрополитској саборној цркви поклонише образу чудотворне пресвете Богородице". Сем ове чувене слике, која се помиње још у доба Византинаца као нарочита светитељка Београда, чуване су у саборној цркви београдској још и мошти царице Теофаније и чувене св. Петке или Параскеве. Не зна се управо како су мошти царице Теофаније доспеле у Београд. Може бити да су и оне као и мошти св. Петке после пропасти бугарског царства пренесене у Србију. Свакојако су од највећег значаја за оно доба биле мошти свете Петке, које су се чувале у Београду и биле предмет адорације не само од стране српског већ и осталог света ван граница Деспотовине. Историја моштију ове, нарочито код Срба уважене светитељке, врло је занимљива и заслужује да се исприча, кад је