Дело

ЕВОЛУЦИЈА МОДЕРНЕ ФРАНЦУСКЕ КРИТИКЕ 57 Фаге, тражи се тачна карта земље, кроз коју се путује, а од критичаре само утисци с пута“-. Тако, исто методска критика није никада устајала против талентске критике. Сам Лансон увек је са највећим поштовањем предусретао једнога Сент-Бева или Тена, једнога Фагеа или Леметра- а недавно је још један од најбољих ученика Лансонових, ДаниегЕ^^орне, без устезања исказао своје уважење наспрам талентске критике. Из овога видимо, како оба ова схватања модерне критике могу мирно опстати једно поред другога. Једно је унеколико позвано, да допуњава оно друго: методској критици корен је у прошлости, талентска критика нарочито тежи садашњости; она је објективна, ова субјективна. Па ако се деси, да прва својим историским испитивањима и својим филолошким пребирањем речи нешто сувише брзо пређе преко емоциске и естетске стране књижевнога уметничког дела, онда је ствар талентске критике, да је допуни у овој тачки. Исто тако дужност је првој, да многе стварне погрешке, која ова последња мора учинити из незнања, исправи и да предухитри погрешан суд с њене стране. Можда ће обе сестре то увидети и у будућности чинити једна другој узајамну помоћ. А можда ће се десити и то, да методска критика на путу, којим је ударила, учини још један корак даље, тиме, што ће се уопште уздржавати од сваке критике и пуштати да говоре голе чињенице. Онда ћемо ступити у последњу фазу отпочете еволуције и пред собом наћи два тачно одвојена поља: праве књижевне историчаре и критичаре. Ништа нам уосталом не смета, да узмемо, да ће Лансонова школа, можда сам Лансон, учинити овај последњи корак; јер једно, што нас утврђује у овом мишљењу, јесте то, што сам Фаге у горе поменутој књизи тражи од Лансона овај последњи корак. Књижевна историја може при том само добити, јер онда нећемо више доживети, да чувени критичари без казне војују противу немилих им писаца. као што је на пр. то у Француској учинио Бринетјер у својим „Lettres sur Ernest Renan“ или, да узмемо један пример из Немачке, Ад. Бартелс противу Хенрика Хајна. Dr. .Карло Бекер. (Превео М. Ј. П.) 11 Faguet, L’ art de lire, Париз, 1912. - Fague t, ibid.