Дело

JUNG-NVIEN: АРТУР ШНИЦЛЕР И ХЕРМАН БАР — СВРШЕТАК III ХЕРМАН БАР. Родио се у Линцу, у Горњој Аустрији, али се сматра типичним представником Jung-Wien-a. Он је једини из читавог кола неприкосновено германског порекла. У њега нема оне семитске скепсе, немилосрдног самосекцирања, унутарње подвојености. Његова карактеристика келтског елемента у Немаца Горње и Доње Аустрије даје се до извесног степена на њега самога применити: „Особина је Келта да се увуче. Довуче се до господара земље. Може да лаже, јер нема ничега у себи да савлађује; он сам не доноси никакву садржину, јер је нема, јер баш њу тражи... његово је биће да даје форму, његова је снага да створи форму, али сам из себе нема шта да моделује, зато му треба свагда стран народ...**1. Зато је Беч расадник глумљења, Келт моделује туђу садржину... Барова најјаче развијена страна је пријемљивост. Он верује свом учитељу Маху да нема једног садржајног Ја, да је Ја само puissance regulatrice спољних утисака, импресија. Његова сензитивна природа не ограничава се на утиске реалитета, он осећа унапред, наслућује још етеричне идеје. Проповедао је психолошки импресионизам кад га још није било, постао је апостолом симболизма пре прве симболистичне песме. Та јурњава за iobhm сензацијама, брзо остављање једном окушаног, непрекидно претапање, разликује Бара од осталих из Jung-Wien-a и Jung(Merreich-a. Бар је не само приповедач, лирик и драматичар, као 11 .Wien* (S«utt«arr 1906) S. 10.