Дело

АРТУР ШНИЦЛЕР II ХЕРМАН БАР 61. he доћи Нова Аустрија. Beh у новели Leander, у оквнру фабулекоја би пристала и у Мопасанове ствари, шиба Бар аустриску бирокДатију, “дрзнуо се quieta movere. У књизи Wien додирнуо' је клизаво земљиште расених теорија. У келтској и словенској примеси аустриског Немства види он узрок мекуштву и неодлучности ;својих саплеменика. ~ Ова прва политичка књига месије Велике, Нове Аустријезабрањена је у његовој отаџбини. Не због анализе династије., већ због психологије Hofrath-a. „Родио се народ хофрата. Вештачки на двору, у царској служби, у канцеларијама, по наредби су зачети. Извештачени у мислима, у осећањима, шта више и у говору — аустријски језик је пронађен и данас га говоре у администрацији и они Јевреји, који неће да су то што су у истини. Тако рећи: „од горе“ фингирани људи. Ти су двеста година били носиоци наше државе и нашег друштва. Назвао сам их — само пола у шали — народ дворских саветника. Иначе их називају: „породице", „куће“. То није племство. Има и племића међу њима, има и грађанских, са свих страна долазе они. Треба прекинути са својом класом, мора се дискласирати, мора се одрећи своје народности, мора се денационализирати. Све везе прекинуте, исчупани из тла, раскорењени, спремни су за ту тајанствену аустријску трансфигурацију: узети на себе облик владајућег духа*'1 L' etai, c’est nous! Служе „систему“ и стварају га. Због напада на исте кругове узапћена је 1911 године и Austriaca. У Dalmatinische Reise (1909) боре се о превласт Бар естета и Бар публициста. Аустрија је тако лепа да мора остати неокрњена. Има ли где на свету тог хармоничног споја, тог раскоша боја и облика? Само једног духа треба, једне идеје да испуни све, па да буде хармоније. Јер „Аустрија је конгломерат народа, који сви осећају да би за све њих боље било када би или којој другој држави или сами себи припадали. Аустријски проблем је да се с скупа држе ти народи, који један другог отискују, један од другог беже“‘1 2. Оштро критикујући аустријску администрацију у Далмацији, оптужујући Ерентала за загребачку парницу он се једном жељом руководи: будимо напредни, бољи, па да освајамо, продиремо. У Далмацији и у Загребу сазнао је да само 1 Wien, стр. 39—40. 2 Austriaca (Berlin, 1911) стр. 146.