Дело

•62 Д Е Л 0 једна демократска и културна Аустрија може и привлачити и продирати. Године 1907 уљуљкивао се нацом да је демократска Д\’стрија ту, мислио је да he опште право гласа учинити крај старој Аустрији која је била домена династије и њезиних слугу, ,.породица“ и тазбине; очекивао је подмлађену, препорођену тржаву која he служити целој нацији, која he бити резултанта појединих националних и економских компонената. И та га нада омане. Држава је и даље остала оруђем за угњетавање многих од стране неколицине. И даље је остала она специфично аустријска институција: несигурност. То није бесправност, али можда још нешто горе. У Аустрији се не зна шга је управо допуштено а шта забрањено. Гроф и хофраг, њихови нећаци, синовице, шураци и пашенози, смеју и што је изречно забрањено, грађанин не свагда ни оно, што је међу основним правима. Закон важи само за понеке. Једна грофица је требала биги притворена, но она се није дала. И полиција увиди да и није у реду, да њезином положају не пристоји да буде притворена. У Аустрији нема ниједног човека ,,који дневно три пута не учини кривицу, само ако судија xohe то“. У Аустрији има наредаба по којима се може сваки, само ако се хоће, полицајно стегнути па п допратити до затвора од више месеци. За звиждање, трчање, застајкивање, ма за шта. Треба за сваког, па и за најблажег човека имати што у приправности. Несигурност је у том, да та јагњешцад не могу знати, кад he се учинити употреба од тих наредаба. Па онда: у Аустрији се одмењује допуштено и забрањено од места до места, од округа до округа, и од месеца до месеца. Гамо је право функција простора и времена, али не у односу на државну скупину него на званичника и „систем". „Ја нисам толики кретен“, пише Бар, „да не могу прозрети, шта је циљ и смисао несигурности у Аустрији. Знам добро: то није из случајности, она је паном ту, она је састојак аустриског васпитања. ЈЂуди који t осећају сигурним, нису тако еластични, не прилагођавају се тако лако као што се то од њих жели. Над сваким треба да » иси каква претња, треба да се већ постарало за то, да га могу казнити чим није у вољи власти;, не можда зато, што је нешто учинио, већ што неприлично мисли и живи друкче него што је власти угодно. Несигурност треба да је потстрек да се сваки груди, како би угодио, како би се додворио, док ra не награде тиме што га прнме и промакну међу оне којима је све дозвот>ено Несигурност је срество за васпитање аустриског карактера,