Дело

АРТУР ШНИЦЛЕР И ХЕРМАН БАР 63 несигурност је државна максима старе Аустрије. Али зар нећемо ми једну нову Аустрију? Зар није тако нешто обећавано?"1 Огорчено пише, у Дневнику'2: „Аустријанац очекује милости место да тражи своја права!“ Austriaca (1911) права је оптужба владајућег Јсистема. Бирократија изиграва законе, дипломате су „играчи, негују тенис и читају Шерлок-Хомса, познају у свакој земљи'~с8е’’хотеле и борделе, хтели би да се ожене каквом Американком и не умеју да опште са правим људима и да саслушају праве назоре". Далмација и Хрватска ван закона, Босна и Херцеговина угњетаване, народности немају ни најпримитивнијих услова за културан живот. „Ништа нисмо научили у Ломбардији и Млетцима!" Тако се не може на Балкан, а Аустрија или се мора препородити или ће се растворити. Међутим нема изгледа да ће доћи истинска демократија. Нема ни изгледа да ће индустрија надвладати феудале. Нема ни изгледа да ће Немци у Аустрији моћи одржати бар своју културну супрематију. Словенци иду у Праг Масарику и Ранди, Зенгеру, Дртини и Стокласи. У Хрватској и Далмацији, готово све што је спремних и модерних људи било је код Масарика. Немачка култура у Аустрији живи од прошлости. Бару је тешко да се помири са током ствари. Он мора да верује у могућност преокрета. Постао је стварнији, не уноси више естетику у културно-историска расматрања. „Франц Фердинанд мораће владати једном јаком сељачком клерикалном странком у Цислајтанији, а мађарском шовинистичком демократијом у Угарској11. Тако би он имао већину за свој поход на Балкан. И онда наједанпут дође велико разочарење: Куманово, Скопље, Битољ... Бар је ћутао. Фанатик Велике Аустрије види изгубљеном основу за своје наце и сад вероватно извлачи конзеквенцу из своје фразе која је за њега уверење: .„Аустрија или ће се препородити на Балкану или растворити11. Артур Шницлер и Херман Бар славе педесетогодишњицу. Тиме је уједно старија група Jung-Wiener-a прешла у епоху која припада прошлости. Трећи из дружине, Макс Буркард, легао је исте .године у гроб. Његово једино уметничко дело био је његов живот. Он је правио најкуриознију кариеру од када је аустриске биро1 Bucli der Jugend, <\Yien, 1908j S. 130. - Das Tagebuch, (Berlin, 1910).