Дело

♦ у Д Е О П Р В И КЊИГА ПРВА. ПОВЕСТ О ЈЕДНОЈ ПОРОДИЧИЦИ I Фјодор Павловић Карамазов. Алексије Фјодоровић Карамазов био је трећи син властелина нашега округа Фјодора Павловића Карамазова, толико познатог V своје време (па још и сад у нас спомињатог) због трагичног и мрачног свршетка свога, који се десио равно пре тринаест година и о коме ћу испричати на своме месту. А сад ћу казати о том „властелину“, као што га код нас зваху (премда он нигда свога века није живео у свом властелинству) — само то, да је то био чудноват тип, који се, међу тим, досга често виђа, а наиме тип човека не само ништавног и развратног, но у исти мах и несмисленог, — премда опет од таквих несмислених, који одлично умеју да удешавају своје имовинске послове, и само њих једине канда и знају да удешавају. Фјодор Павловић је, на пример, почео скоро ни с чим, био је од најмањих властелина, трчао те ручавао по туђим кућама, гледао да га приме у неку кућу, да у њој из милости живи, а међу тим у тренутку његове смрти нашло се код њега до сто хиљада рубаља готовог новца. И у исто време он је целог свог века остајао једна од најнесмисленијих будала у свем нашем округу. Поновићу још једаред: ту није глупост, већина тих будала доста је паметна и лукава, — него баш несмисленост, и то још нека нарочита, национална. Он се двапут женио и имао је три сина, — најстаријег Димитрија Фјодоровића, од прве жене, а друга два, Иван и Алек5 *