Дело

108 Д Е Л 0 гови послови збиља можда само овде. Мића се на један треМутак замисли, одупрвши се лактом на сто и наслонивши главу надлан. Обојица заћуташе. — Љоша, — рече Мића, — ти се једини нећеш засмејати! Ја бих хтео да почнем... моју исповест... Шилеровом химном радости: Ап die Freude! Али ја немачки не знам, знам само да је An die Freude. И немој мислити да ја то сад пијан брбљам. Ја ни најмање нисам пијан. Коњак је коњак, али мени су потребне две флаше да се опијем, И Силен румених образа На магарцу који се спотакао, а ја ни четврт флаше нисам попио, нити сам Силен. Нисам Силен али сам силан, зато, што сам се, за навек одлучио. Ти каламбур мени опрости, ти мени много шта данас мораш опростити, а не само каламбур. Немој се узнемиравати, ја то не размазујем и не сладим, ја о ствари говорим и на ствар ћу одмах прећи. Што ваздан да отежем и да те мучим? Чекај, како оно... Он подиже главу, замисли се и на једаред усхићено поче: „Бојажљив го и дивљи, крио се Троглодит у стеновитим пећинама, Скитао се номад по пољима И поља је пустошио. Грозни звероловац са копљем и стрелама Јурио је по шумама... Тешко ономе, кога таласи Избаце на немиле обале! „Са Олимпске вршине Силази се мати Церера За украденом Прозерпином: Дивљи свет лежи пред њом. Тамо нигде за богињу нема Ни склоништа, ни дочека; И нигде храмови не сведоче О поштовању богова. „Пољски плодови и слатко грожђе Не блистају се иа гозбама; Само се пуше остатци од телеса На крвавим олтарима. И кудгод се тужним погледом Церера окрене Она свуда види човека У дубоком понижењу!"