Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 111 привиђење, и тако што никада није било, а ако је шта и било, на „то“ управо пара ми није требало. Код мене је новац додатак,само један додатак, пламен душе, животна околност. Сад је, на пример, она моја дама, а сутра је на њеном месту — каква улична девојка. И једну и другу веселим, паре бацам шакама, музика, граја, циганке. Ако јој треба, ја и њој дајем, зато што узимају, узимају, са хазартом, то се мора признати, и задовољне су, и благодарне. И госпе су ме волеле, не све, али се дешавало, дешавало се; ал’ ја сам увек сокачиће волео, забачене и мрачне буџачиће, подаље од пијаце, — тамо су догађаји, тамо изненађења, тамо самоникли оригинали у блату... Волео сам разврат, волео сам и срам разврата. Волео сам грубост: па зар ја нисам стеница, зар нисам зао инсекат? Једном речи — Карамазов! ...Једаред је читава варош приређивала пикник, пошло се на седам тројака1; у мраку, зими, у саоницама, почео сам стискивати једну девојачку ручицу, што беше до мене, и довео сам до пољубаца ту девојчицу, чиновничку кћер, бедну, милу, кротку, покорну. Дозволила је, много је дозволила у мраку. Мислила је, сиротица, да ћу ја сутра по њу доћи, и да ћу је запросити (јер мене су, што је најглавније, за младожењу сматрали); а ја с њом после тога ни речи, пет месеци ни беле нисам проговорио. Видео сам, како су ме пратиле њене очице из угла сале, кад се игра (у нас само играју), видео сам како су пламтиле и севале огњем огњем кротког негодовања. Та је игра забављала само моју сладострасност инсекта, којега сам ја у себи хоанио. После пет месеци она се удаде за чиновника и отпутова... љутећи се и још непрестано, можда, волећи ме. Сад они срећно живе. Имај на уму да ја ником нисам казао, нисам је осрамотио; ја премда сам низак пожудама, и нискост волим, но ја нисам нечастан. Ти црвениш, твоје се очи заблисташе. Теби је доста овога блата. Но све је то још тек само онако, Полдекоково цвеће, премда је погани инсекат већ растао, већ ми се развијао у души. Ту ти је, брате, читав албум успомена. Нека им Бог да свако добро, тим мојим милим женскима! Кад сам прекидао односе с њима, ја се нисам волео свађати. И никад их нисам издавао, никад ниједну нисам осрамотио. Него доста о том. Зар си ти мислио да сам ја тебе само за то звао? Не, ја ћу теби мало занимљивију 1 Кочије са по три коња.