Дело

ЦЛРИНСКИ САВЕЗ У ПОЛИТИЧКОМ ПОГЛЕДУ 147 Ђладалачких домова везивале су само личности; личности су се услед извеснога рачуна међу собом везале, а услед другога рачуна могу се и раздвојити, и страсти и прости прохтеви могли су уништити оно, што је политика створила. Везе пак, које произлазе из царинских унија обухватају сам живот удружених народа и имају чврст ослонац у самим битним интересима тих народа. То нису неке произвољне комбинације, које би политика могла уклонити по својој вољи; то су факти, о којима државе морају водити рачуна1 2". Па тако исто и Бонфис каже: „Une union douaniere entre deux ou plusieurs Etats, en confondant leurs interets economiques, en associant les populations de la maniere la plus sensible, en unissant leurs besoins materiels et leurs aspirations quotidiennes, en accompagnant Г echange des produits de Г echange des idees, sera fatalement un acheminement vers une union politique plus ou moins complete. Une alliance entre les Etats, une modification dans les moeurs nationales, telles sont les consequences necessaires et forcees d’ une union douaniere. Elles auront, ellesinemes pour consequence, au bout d’ un certain laps de temps, Г union pol itique“-. Ну има такође међу писцима и безусловних противника таквога мишљења, као што н. пр. познати француски либрешанжиста де Молинари каже да „више држава могу царинске ■бране, које их раздвајају, да поруше и да склопе царински савез у интересу својега индустријског и државно-финансијског развића, а да тиме ни у колико не жртвују своју независност". Па и Боск такође вели, да су царински савези важну политичку улогу могли имати у прошлости, а да ће у будућности њихова улога бити претежно економскога карактера и значења. -По његову мишљењу изгледа, да је карта Европе за дуга времена толико утврђена, да су веома невероватне фузије међу 1 Фу н к 1>р е нта но и Сор сл. Међународно право(српски превод), стр. 157. 2 Н. Bonfils, Man. d. dr. intern. № 919, стр. 504. — У истом се смислу ■о полнтичком значењу цар. савеза изражава: Chretien, Principes du dr. intcrnational, стр. 379—380 где кажс: „Une union de ce genre entre deux Etats, en confondant leurs interets economiqucs... sera presque toujours un acheminement vers unc union politique plus ou moins complete". — v. Liszt, Volkcrrecht •стр. 137. такође всли говорећи о цар. савезу: „Такав савез, који се тешко може замислити без заједничког царинског парламента (Zollparlament) ради саветовањд и решавања о заједничкпм пословима, нс претпоставља до душе једну политичкм заједницу међу дотичним државама, али је — искуство то потврђује — таква политичка ззједница скоро увек његова природна последица“. 10*