Дело

148 Д Е Л 0 таквим државама, које су већ стекле своју самосталност и постале међународно-правни субјекти. Он ту наводи и то, како су се неке немачке државе дуго устезале да ступе у немачки „Zollverein“ просто из бојазни, да им се у тој вези не окрњи њихова политичка сзмосталност, па тако је исто та бојазан спречила остварење плана о царинском савезу између Француске и Белгије1, између Немачке и Холандије и најзад између Немачке и Аустро-Угарске'2. Ну ови примери, што их Боск наводи, побијају баш његову мало час каведену тезу, да у данашње време царински савези не могу више имати негдашње политичке последице, пошто та наведена бојазан баш показује, да и у данашње време царински савез има и може имати поред економског значења и политичко дејство! А као даљи доказ о данашњој могућности политичке улоге цар. савеза Босков преводилац др.. Шилдер наводи нарочито још и покушај закључења српскобугарске царинске уније из године 1905 и 1906, поштотај аустријски писац налази, да је тим савезом имао да се учини претходни корак и спреми погодан терен за један облик политичке уније; говорећи још даље о томе пројекту српско-бугарског царинског савеза Шилдер поново тврди, да је он за свој постанак имао да захвали у првоме реду политичким тежњама, и комбинацијама, пошто је ту било питање о једној царинској унији између две аграрне државе, које при сличним облицима и приликама продукције могу донекле да праве конкуренцију једна другој, али које се извесно не могу у знатној мери економно допуњавати. Да се тај царински савез остварио или ако у недалеком времену дође до његова остварења, јамачно би се уз економну везу надовезале и политичке допуне, као н. пр. заједничке војне установе а можда и један заједнички царински парламенат. Тако тај у царинско-политичким питањима веома добро версирани аустријски стручњак резонује о српско-бугарској царинској унији, па уз то још, онако мимогред, додаје и једну критичку напомену о томе савезу казујући како је он био „веома нејасно и двосмислено конструисан“ (der freilich recht 1 Тај се план разбио пре свега о противљсње Енглеске, али јс свакакомогуНе, да поред тога и сама Белгија није баш била толико расположена, да се одазове Гизовљевој понуди о цар. савезу бојећи се да у томе савсзу не изгуби своју политичку самосталност. - Видети L. Bosc, Zollaliiancen und Zollunionen, aus dem Franzosischen ins. Deutsche iibersetzt von Dr. S. Schilder, 1907, стр. 22 и 23'.