Дело

ЦАРИНСКИ САВЕЗ у политичком погледу 149 unklar und zveideutig konstruierte serbisch-bulgarische Zollverein); штета je само што ce тај стручњак није нашао побуђен, да бар нешто мало изближе означи и прстом укаже у чему је та нејасност и двосмисленост, како би смо се и ми нечем поучили при евентуалном новом склапању царинског савеза. Из свега што сам сад навео о политичкој страни царинског савеза види се, да су се компетентни аутори у томе питању поделили у две одвојене групе; докле су једни, као што видесмо, уверени да царинска унија вазда повлачи за собом и тешње политичке односе међу дотичним државама дотле други сматрају, да то никако не мора бити. У потврду првоме мишљењу наводи се увек као типски пример немачки царински савез, а представницима другога мишљења служи опет као еклатантна потврда пример Шведске и Норвешке, пошто су те две краљевине своју персоналну унију почев од године 1874 до 1890 појачале биле и царинским савезом, па то ипак није довело до неке тешње политичке везе међу тим земљама, него су се оне напротив економски и политички све више одвајале и отуђивале, док се нису напослетку године 1905 потпуно одвојиле у две засебне и независне државе. Очевидно је и једио и друго мишљење сувише искључиво постављено и између та два екстрема истина he бити, као обично, у средини. Немачки царински савез представља један тип такве уније и писци су из тога једнога примера извели закључак, да сваки царински савез мора неизбежно довести до једне све тешње политичке везе међу савезним државама губећи из вида, да има и других типова царинског савеза, који не морају довести до такве консеквенце. Исто тако стоји ствар и при ономе другом одвише безусловно исказаном мишљењу, и онда Боск има право, кад каже да у томе погледу треба по околностима, под којима је нека царинска веза закључена, разликовати, да би смо могли бити на чисто о томе, да ли се као крајња тачка у развићу може очекивати постанак једне тешње полигичке везе. Са тога гледишта Функ-Брентано и Сорел веома основано кажу: „Што се тиче оних царинских савеза, које слабије државе закључују са јачим државама, њихове смо последице показали напред1. У таквом случају царинска је унија пут, који води поли1 Напред су писци о томе казали: „Међутим, ако између више држава, које су закључиле царинску унију, има једна, која је од осталих далеко јача, •слабије државе, притешњене нужношћу одржаља уније, морају се покоравати