Дело

150 Д Е Л О тичком уједињењу, до којега се долази у толико пре у колико' плодови уније сазревају раније и у колико су користи од ње веће. Унија, која на први поглед изгледа, да осим развитка економног благостања не показује никакав други резултат, по самој нужности води хегемонији оне државе, која је међу удруженим' државама најјача111. Боск на то надовезује, како се мора признати. умесност тврђења Функ-Брентана и Сорела, да разлика у економној и политичкој снази оних држава, које ступају у царински савез, представља један од оних фактора, који једноме чистоекономном савезу могу мало по мало дати карактер политичке везе. Ако би н. пр. између Немачке и Холандије био закључен царински савез, онда би Холандија у великој мери могла очекивати политичку апсорпцију; ну ако би томе царинском савезу приступиле, рецимо, још и Белгија и Швајцарска,. онда би та апсорпција била већ мање вероватна, јер би те мање државе удружене могле одржавати равнотежу према политичким средствима, којима располаже јача држава. Наводећи ова посматрања о последицама царинског савеза између једне велике и једне мале државе ваља ми свакако поменути и мисао о царинском савезу између Аустро-Угарске и Србије, која се износи и веома добро прима у аустријским, политичким круговима а која и у нас има своје заступнике, међу којима прво место заузима наш угледни правник и публициста Ж. Перић, који је ту мисао нарочито изнео и развио у својој напред у примедби већ наведеној расправи, а о којој је публиковао један чланак и бугарски публициста Јаранов у париском часопису „Courier Europeen“. Јаранов у томе чланку пре свега помиње како је познати посланик у бечком парламенту Бернрајтер у аустријској делегацији казао „да се је у Србији појавила једна јака економна струја у корист закључења царинске уније између Аустро-Угарске и Србије и да би та унија у скоро била свршена ствар, да се томе нису противили аустро-угарски аграрци"; поред тога Јаранов наводи и један разговор, који је жељи надмоНније државе и иИи за њом у свима политичким нредузећима: отуда се царинској унији придружује и савез за напад и одбрану са свима последицама, које из таквих савеза произлазе. ако су закључени између неједнаких држава... Има, дакле, случајевз, у којима царинска унија може довссти до рушења илн до потпуног укидања суверености и независности држава, које је састављају". 1 Функ-Брентано и Сорел, у нав. књизи стр. 167.