Дело

ЦАРИНСКИ САВЕЗ У ПОЛИТИЧКОМ ПОГЛЕДУ 151 имао у лето прошле године са једним високим српским чиновником, у коме му је разговору тај чиновник казао, како је у Србији број партизана царинског савеза између Аустро-Угарске и Србије велики и како из дана у дан све више расте. Према таквим својим информацијама није нимало чудно, што је бугарски публициста предпостављао да је питање о томе савезу већ на дневном реду у Србији, па је у своме чланку износио своје разлоге против такве економне комбинације, која би била штетна по опште интересе јужних Словена, пошто би она била веома озбиљна сметња за антигерманску политику словенску и т. д. Јаранов је убеђен присталац те антигерманске словенске политике, што је показао и у својој студији „L’ Autriche-Hongrie et Г union douaniere serbo-bulgare1*1, где je изнео историју тога покушаја српско-бугарске царинске уније и истраживао узроке, због којих је тај покушај пропао и у томе погледу он долази до овога закључка: „По моме мишљењу тај први покушај није успео с тога, што је он учињен само између Бугарске и Србије, које нису могле, а нарочито и пре свега Србија није могла издржати царински рат без помоћи осталих балканских држава. Ја држим, да ће те државе пре или после, под пресијом економних потреба и при свем њиховом данашњем политичком ривалству, најпосле доћи до тога да образују један балкански царински савез“. Рефлектујући на та резоновања бугарскога публицисте Перић је пре свега похитао да умири нашега бугарског колегу и пријатеља констатујући да у Србији идеја о царинској унији аустро-угарско-српској није ни издалека још толико напредовала и задобила толике партизане, као што је замислио Јаранов ослањајући се на своје поменуте информације; Перић за тим излаже узроке услед којих та идеја у Србији наилази на јаку опозицију и није ни мало популарна. Један од наших најкомпетентнијих политичких економа Коста Стојановић нарочито је публиковао једну веома брижљиво израђену, поучну студију на француском језику под насловом: „Etat economique de la Serbie depuis l’occupation de la Bosnie-Herzegovine jusqu’a l’annexion“2; писац каже да je главни циљ тој његовој студији у томе, да убеди читаоце да је идеја 1 Та је његова студија штампана у бркселском „Revue economique internationale" 1910. 2 Ta je брошура штампана r. 1909 у Београду као издање недељнога часописа „La question serbe“.