Дело

152 Д Е Л 0 о царинској унији са Аустро-Угарском фатална за економни развитак Србије — ако она жели да остане Пијемонт српскога народа. Као убеђени противник те идеје он се о онима, који за њу пледирају, врло оштро изражава казујући: „II n?y а que les ignorants et les gens a l’esprit borne qui puissent propager l’idee de l’union douaniere avec Г Autriche-Hongrie, car ils sont les seuls a penser que Г Autriche pourrait aider l’union de notre nation. La politiaue de Г Autriche-Hongrie, basee sur les principes des traditions de Г aristocratie moyenageuse et du clerge catholique, ne pourra remplir, арриуее et aidee par le grand peuple allemand, que la mission de pionnier allemand au detriment de Г element slave, mais en aucun cas la politique austro-hongroise ne sera le chemin qui mene a l’union des Serbes et a la suprematie de l’idee slave dans la monarchie des Habsbourgs". У жестини и ватри веома разумљиве борбе против једне фаталне идеје уважени је писац бесумње претерао у оцени оних, који пледирају за ту идеју, јер се о једноме тако спремном и признатом литерарном раднику као што је н. пр. Перић не може никако казати, да је игнорант и'°човек ограничена ума, пошто је он у својој напред наведеној расправи зналачки образложио и мотивисао своје мишљење о корисности царинске уније између Србије и Aj'CTpo-Угарске и тнмејдао прилике за критички претрес и озбиљну дискусију о тој теми. Мени овде не може бити место ни задатак, да се упуштам у сасвим опширно и потанко расправљање и расматрање о тој идеји и о Перићевој аргументацији, али се морам ипак задржати дуже на тој свакако интересној аргументацији. Пре свега се Перићу мора признати, да је он после озбиљнога размишљања и проучавања свих прилика и околности, а нарочито после тешких искустава у анексионој кризи, могао доћи до убеђења, које је у својој расправи изнео а затим да је имао довољно куражи, да пледира за ту своју идеју пред једном публиком, која није нимало расположена да ту идеју прими и да се за њу загреје, него је напротив у најширим слојевима својим већ у напред убеђена о њеној штетности и фаталности. Таква се кураж својега ма и врло непопуларнога мишљења и убеђења мора као таква ценити, ма колико нам сама идеја била несимпатична и изгледала неумесна и опасна. IJLIto се тиче саме аргументације Перићеве, ја сам је веома пажљиво прочитао и из премиса, које је он поставио, дедукција му је сасвим логичка, па ипак ме писац никако није могао убедити о корисности и