Дело

ЦАРИНСКИ САВЕЗ У ПОЛИТИЧКОМ ПОГЛЕДУ 153 политичко-економној основаности комбинације, коју он у примамљивом излагању препоручује. Главни је недостатак у његовој аргументацији у томе, што су по моме убеђењу премисе, од којих он полази, погрешне. па су онда, разуме се, погрешни и закључци, које он из тих премиса логички изводи; на првом месту погрешно је његово тврђење, да данашњи режим у Србији у својој спољној политици не иде за тим, да поступно оствари уједињење српскога племена, него да је тој политици циљ, д а оствари идеју уједињења јужних Словена (Бугара, Хрвата, Срба и Словенаца); полазећи од такве, сасвим погрешне претпоставке, писац онда изводи, како српска спољна политика чини један несмишљен и опасан скок, пошто прескаче преко неопходне прве етапе у етнографској унификацији, а то је уједињење нације, па одмах, противно истоРијском реду и историјској градацији. прелази на тежњу за уједињењем једне целе расе. Као што рекох, та је Перићева претпоставка из основа погрешна, јер се не може изнети ниједан гест, ниједан акат или факат, из којега би се могло очигледно извести, да српска спољна политика има збиља такав широк план и такав, бар засад, врло фантастички карактер и правац. Чудно је збиља, да такав интелигентан публициста и бистар посматрач, као што је Перић, у прилици, о којој је овде реч, није опазио, да је он карактеришући таквим начином новију спољну политику Србије дао се завести оним, што о Србији и српској политици стално и тенденциозно причају германско-аустријски меродавни кругови и њихова инспирисана публицистика и штампа, којој је била прописана дужност, да непрестано и систематски представља Србију као један елеменат узнемирења и опасности за аустроугарску монархију, пошто је од српскога двора и српске владе у великом стилу организована једна „с р п с ко-х р в атск а пропаганда" којој је био циљ да од Аустрије отме Хрватску Славонију, Далмацију, Босну и Херцеговину ит.д. ит.д.1 и како је Србија једно легло панславистичке агитације и тако је та нота интонирана cum gratia in infinitum и кад Перић тврди, да Србија води некакву широко замишљену јужно-словенску политику и како је она непријатељ Аустро-Угарске, онда оп и нехотично секундира тој ноти и тим причама, које Србији пришивају неку 1 Ја сам о томе свему опширније писао и изнео интересне податке у својој књпзи : Међународ но-правни биланс у пос л едњој балканској кризи, 1909, нарочито у одељку о српском питању.