Дело

162 Д Е Л 0 Вредно је да овом приликом наведем још неке оригиналности и неосноване прекоре нашега уваженог публицисте на адресу радикала. Он н. пр. каже: „Зашто су радикали против тројног савеза? Због тога просто, што је он састављен из таквих држава, које су консервативне“. Перић воли много да се истиче са тим својим консерватизмом и онда му се чини врло згодно да каже, како радикали беже од тројног савеза просто на просто због његова — консерватизма! Никад радикалима није ии издалека пало на памет, да се плаше аустро-немачког консерватизма, јер би се они морали тако исто плашити и рускога консерватизма; да је само до консерватизма радикали апсолутно не би имали ништа против тога, да се у пуној оданости наслоне на аустро-германски блок, јер тај његов консерватизам не би могао никако утицати нити би могао ма за длаку изменити уставно-демократски режим, који се већ стално одомаћио у Србији. То зна и Перић, али њему треба да се, као што рекох, истакне својим консерватизмом и да поласка и „ода пошту“ тим консервативним силама а радикале да представи као толико малоумне и смешне, да се они боје само и једино њихова консерватизма. Радикали знају врло добро, зашто они не верују тројном савезу и зашто га се плаше, јер је опште познато, да је за мале народе овамо на Балкану био једино опасан германски империјализам1, и његова најезда на исток, чији је пионир и експонент била вазда АустроУгарска'2. Аустро-германски блок у својој експлоататорској тежњи није био пријатељски расположен према слободном и самосталном развићу балканских нација. Ето у томе је цела тајна зазирања радикала од тројнога савеза. То данас знају и разумеју сви политички људи у Србији, ма којој партији припадали и онда је Balkanicus имао разлога, кад је у своме веома смишљеном чланку „Игра са две карте“3 казао: „То још није у стању да увиди, чини се, само г. Живојин Перић!“ Толико о томе измишљеном страху од — консерватизма. 1 В. о томе поред осталих и један добар чланак „L’evolution de l’iinperialisme allemand“ p. Leon-Jacques Blocq, који je штампан у часопису „Revue de la paix“ свеска за децембар r. 1908. 2 To je Перић и сам признао кад је у својој најновијој расправи: „Essai sur la confćderation balcanique“, Extrait du Correspondant, Paris 1913, казао да je Аустро-Угарска „1е champion le plus proche du gennanisme0. 3 Који je изишао у броју „Самоуправе“ од 8. јуна о. г.