Дело

166 Д Е Л О ћу навести нека места из веома карактеристичног чланка једнога од најинтелигентнијих маџарских политичара и најугледнијих чланова странке независности д-ра Људевити Холо-а који је публиковао под насловом: „Чувајте се Беча!“ Он ту каже н. пр.: „Да се Бугарска споразумела са својим исправним савезницима Србијом и Грчком, да је била према њима приступачна и правична, што је требала да буде, јер је само њиховом помоћу извојевала славне победе и заузела Једрене, избегла би сукоб са Румунијом и наступање турских трупа. Нарочито је требала то учинити када се зна, да су јој савезници лавовски део хтели уступити и када је... цела Тракија пред њом пала као зрела крушка". Па даље каже: „Шта је био узрок овој тврдоглавости и кратковидости бугарске владе? Бечка и мађарска сервилна штампа спомиње као узрок катастрофе руско пријатељство. Дакле, руско пријатељство спомињу и ако знају, да то није истина и да је Русија све учинила да спречи братоубилачки рат. Напротив, граф Берхтолд је био тај, који се кроз уста графа Тисе ограђивао од свачијег мешања у спор, само да изазове оружан сукоб. Јасно је да је бугарско јогунство сам Беч потпиривао. ...Бечје хтео српско-бугарски рат са жељом да Бугарска потуче Бечу мрску Србију... Бугарска може сада деценијама и столећима проклињати онај тренутак, када је своју политику поверила Бечу. Туђем злу не треба се радовати, али се треба поучити и увидети, како пролазе народи, који верују Бечу и Беч слушају. Беч је опасан и као пријатељ и као непријатељ. Народи чувајте се Беча!1'1 Тако говоре чланови странке независности. Мислим да после ових цитата није потребан никакав коментар. Ја сам се можда више но што је требало задржао на овој карактеристици политичких личности у Угарској само с тога, да тим једним примером покажем, како Перић у свом тражењу и прикупљању што више материјала за кампању против радикала хоће да им изнађе погрешке и да им даје поуке и онде, где су они, изгледа, боље обавештени него он. Што се тиче шови1 И ове даље цитате узео сам такође из „Правде", којој ваља признати, да она досад међу нашим јавним листовима најпажљивије прати оно, што се износи и казује у маџарским листовима. То је свакојако веома потребно, пошта су нам Маџари непосредни суседи и пошто ми имамо несумњивога интереса да будемо што боље оријентисани о кретању њихових странака и о погледима који овлађују у њиховим политичким круговима и који утичу на формирање њихова. јавнога мишљења.