Дело

170 Д Е Л О Ту бих ја сад опет морао да се упустим у опширнију анализу тога Перићевог списа, што би ме далеко одвело, те с тога ћу гледати да то учиним у једноме нарочитом чланку. Овде ћу се ограничити само на неке напомене и критичке примедбе о извесним нарочито карактеристичким местима у томе свакако интересантном есеју. Пре свега могу констатовати, да и кроз ове две расправе веје онај исти дух и јавља се у главном исти ток мисли па са извесним варијацијама и иста аргументација и најпосле долазе исти закључци, као и у пређашњим напред наведеним Перићевим политичким расправама; разуме се да су и те расправе лепо написане по стилу и дијалектици. Те се поменуте варијације у тону и аргументима тичу специјално питања о балканској конфедерацији. Перић помиње, како су у Европи, видећи пред собом балкански савез и његове резултате, одмах похитали да изведу закључак да постоји већ и балканска конфедерација или бар да ће се она ускоро створити1; видећи то Перић је такође брижљиво похитао, да разбије ту илузију, да ad oculos покаже неостварљивост такве комбинације и да тим начином утеши и умири оне европске политичке кругове, које је таква комбинација јако узнемиравала и чијим политичким рачунима није никако одговарала таква конфедерација2. Па како Перић доказује ту своју тезу? Први његов аргуменат, да је балканска конфедерација једна илузија, више је теоријски, научни; он вели, да у свакој федерацији, ма какве категорије она била, мора бити једна држава, која је њен центар, њена „force directrice“, без тога нема система, нема организације, дакле ни федерације. Као пример он наводи немачку империју, а затим наводи и АустроУгарску, ма да она није федеративна држава3. Тај теоријски аргуменат Перићев је погрешан, пошто он не вреди за обе врсте федерације, као што су државни савез (Staatenbund, confederation d’ Etats) исавезна држава (Bundesstaat, etat con1 У то су, како Перић вели, нарочнто веровали у државама тројнога споразума 2 Разуме се да ту на првом месту стоје немачко-аустријски политички кругови и „консервативни" кругови маџарски. 3 Ту се опет показало оно, што сам напред већ констатовао: да се, изгледа, Перић није потрудио, да прво добро проучи склоп аустро-угарске монархије, па да онда резонује о могућем односу Србије према њој. Аустро-Угарска спада у категорију реалне уније, а тај је облик свакако различан од конфедерације. В. о томе између осталих: G. Jellinek, Allgemeine Staatslehre, II. AufL 1905, стр. 738 и 739.